Ne pevam aprilsku
O buđenju i bujanju ljubavnog ludila i nagona
Kad polude trave kunići i pesnici
Neka mi oproste april i sezonska poezija
Što moja pesma nema godišnje i životno doba
I ne treba joj pijanstvo zelenilom
Ni tvoja strast
Da bih te ljubila kao u mladosti
Moja ljubav nije travka što raste samo s proleća
Ni strast kunića što periodično polude zbog parenja
Niti mi je ovaj uznemirujući razvigor
Izgovor da raskopčam stih i košulju
Jer i u golom decembru vruć si mi južni vetar
Pod kojim raskošno cveta moj ženski i poetski svet
(i nimalo se ne stidim svojih pesama
pred pristojnima koji biraju životno doba za ljubav
i reči za stihove)
Ne stidi se ni ti što ti je bes i bol
I što huliš na ovo zlo proleće
Jer ti se ne budim i ne bujam kao nekad u preponama
Iz kojih ti ne izvija vrat zaspali dugovrati labud
O dragi moj
Dragi
Tuga li su sad tvoje muške oči
Grešne li mene uzalud gole u njima
Greha li pesme o bezobraznom proleću
U nedoba života.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.