Kolumne

Jelena Hrvoj
Patnje mladog autora

Ela Ernoić
Rozin kutak

Mirjana Mrkela
Ispovijed jedne čitateljice

Jelena Miškić
Pramcem u sumrak

Martina Sviben
S kodom bluesa i balade

Aleksandar Horvat
Kajkavsko najže

subota, 16. travnja 2022.

Ljubica Ribić | Deseti dan apokalipse


Izvukoše iz mrtvog jezera
neke čudne ptice
Ribe su odavna napustile mrjestilišta
Žabe obojile tijela nekom čudnom bojom
oku neprihvatljivo
Samo sjajni kukci s debelim oklopom traže mrtve ličinke
Ljudi su poput aveti
U očima neko ludilo
izbrijane glave i tetovirane misli
Ne govore ne dodiruju se
šutke izvlače ptice
čudne ptice
iz mrtvog jezera
Nebo je užareno
Zemlja miriše na zgarište
Jezero je crno
Drveće je uspravno podiglo rašlje
prkoseći smrti
Izvukoše neke čudne ptice iz mrtvog jezera
U očima im plavo nebo i zelene šume
na krilima im kapi ljetnih pljuskova
Ljudi su poput aveti
U mrežama skrivaju kosti
U dupljama strava
Koliko ih je
Koliko mrtvih ptica
Koliko kosti
Kornjaši traže mrtve ličinke
na osušenim truplima
ispod rašlja drveća
ispod očaja

Iz ciklusa "Granice su nevidljive prostim okom" (6/8)

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.