subota, 23. listopada 2021.

Gordana Igrec | Da imam...


Da imam...

puno-previše

para

i nešto kuraže,

a pomalo

i životnog dara.


Ali, najviše od

svega – para...


Toliko, da sve

novčanice mogu

stati u jednu 

veliku kuću.


Od podruma

do stropa.


U svakom

kutu kuće

po nekoliko

snopa.


Pa da jednom

zauvijek,

odem i ja

u taj grad -

Svjetlosti.


Da ondje

okrenem

novi list.

Da zaboravim

sve.


Svoju prošlost

da izbrišem.


Da na francuskom

govorim

i pišem.


Da nosim se

poput Coco Chanel,

da svi me zovu – madmaisel.


Da, mirišu

mi zapešća

na parfem

decentan

i skup.

Da iza sebe

ostavim

ovaj Balkan – grub.


Da...

živim anonimno,

ali intenzivno.


I da...ljubim.


Onako...nježno.

Onako, bestidno

i pomalo razvratno.


Onako...na pariški

način.

Da ljubim

kao jedna

od brojnih

Parižanka.


Da ljubim

u hotelima skupim,

da ručam

u restoranima pariškim,

sa svojim voljenim.


Da, čitam Prevera,

listam Bodlera...


Iza prozora

svoje mansarde,

u kasne noćne sate

u potkrovlju Montmarta,

da gledam pariške kiše

i stabla kako

njima vjetar njiše.


I da... ljubim.

Ljubim – ponajviše...

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.