ponedjeljak, 26. srpnja 2021.

Dominik Tomić | Ako jednog litnjeg dana jedan tuđin...

 

Danas blješti sve, sjaji,

u glamouru pršti

od Antištine.

Nije tomu zaživija

Stipice Radića brat,

jur protivština.

Umjetnost sva je Anti,

u tizin antijunacin,

svojin žićin proturječnim.

Tako san i ja reka:

neće meni Mletak onaj

prodikavat,

toplu vodu otkrivat,

ča bi bilo kad bi

jedne zimske noći

neki putnik.

Ni velija nije ča bi.

Zato sad ja pišen

što namirnik taj

bija ne bi.

Ne bi putova ljetin,

nit' bi putova ki taki,

a ni staja oli čeka

na kolodvoru,

il' u redu prid pošton.

Možda bi zasta na rivi,

osunčanoj, živahnoj,

ozvučenoj ćakulama,

valovin, mistralom i galebovin,

bučnoj, ali i umirujućoj.

Bi li to bilo prid Donatom,

Dioklecijanom, Dujom ol' Jakovom,

to vam ja ne bi zna kazat.

Moždan bi ga očara Stradun,

vrata Radovanova il' koji od Kaštela.

Nekako najviše virujen da bi,

kad bi s Jadrolinije nogon stupija

na naš kamen, na crljenicu,

i izgubija se u mriži kala, kaštela,

konoba, balustrada, pošta i dobri judi

zasta prid prvon crkvon i prozborija:

O, Bože, kamo sreće da sam Dalmatinac.

A sveti bi se Jere nasmišija, s volte.

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.