Danas blješti sve, sjaji,
u glamouru pršti
od Antištine.
Nije tomu zaživija
Stipice Radića brat,
jur protivština.
Umjetnost sva je Anti,
u tizin antijunacin,
svojin žićin proturječnim.
Tako san i ja reka:
neće meni Mletak onaj
prodikavat,
toplu vodu otkrivat,
ča bi bilo kad bi
jedne zimske noći
neki putnik.
Ni velija nije ča bi.
Zato sad ja pišen
što namirnik taj
bija ne bi.
Ne bi putova ljetin,
nit' bi putova ki taki,
a ni staja oli čeka
na kolodvoru,
il' u redu prid pošton.
Možda bi zasta na rivi,
osunčanoj, živahnoj,
ozvučenoj ćakulama,
valovin, mistralom i galebovin,
bučnoj, ali i umirujućoj.
Bi li to bilo prid Donatom,
Dioklecijanom, Dujom ol' Jakovom,
to vam ja ne bi zna kazat.
Moždan bi ga očara Stradun,
vrata Radovanova il' koji od Kaštela.
Nekako najviše virujen da bi,
kad bi s Jadrolinije nogon stupija
na naš kamen, na crljenicu,
i izgubija se u mriži kala, kaštela,
konoba, balustrada, pošta i dobri judi
zasta prid prvon crkvon i prozborija:
O, Bože, kamo sreće da sam Dalmatinac.
A sveti bi se Jere nasmišija, s volte.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.