petak, 27. studenoga 2020.

Dora Jakovac | Tuga ili nešto drugo


Možda ju jednom i odgojim,
svoje dijete noći,
nesreću mojih besanja,
pa će pustiti sisu
i svoja noćna cviljenja

I možda je utišam sama
bez savjeta drugih
koji je miluju
samo danju dok spava

Moje dijete nagona,
bez posrednika oca
ostat će bez imena,
nijema i bezoblična

A ja je možda ipak
i podignem sama
i othranim koščatim prsima
uvredama majčinstva

Tada će narasti velika
i bit će spremna,
a ja ću ju ogrnuti jaknom
i obuti joj cipele

I mašući joj
s našega praga
lagat ću sebi
da su osim mene
u kući bila i druga zrcala


Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.