petak, 19. lipnja 2020.

Đurđa Vukelić-Rožić | Klepetala



Klepetala¹ se nemreš nikak rešiti
Nejne reči bole, slede te kak tena.
Neš im pobegel, ne boje se grešiti
Vekovečna mreža sekud je hičena.

Jeno te isto navek pripovedaju
I svoje dobre pajdaše kuju v zlate.
Klepeču, palamude, savest nemaju
Stalno su v berbi za se i svoje jate.

S pripovetkom, otrovano vino toče
Rukom ruku vmiju, s blatom se pokriju.
Dok bogec smrdlivu gnojnicu poloče
Klepetala grehe i račune skriju.

Bez serca, duša im je puna kamenja.
Ko bu dočekal klepetalskoga pada?
Bokcima prodaju, svoje ime, senje.
Mi je volimo... kak i krava obada.

Grehe griju v mrzlini grde gnjiloče
Ze starih stolov jeju, piju bez srama. 
Tuđe slike ze stene hiču v praznoče 
Od nikoga i niš – velki gospon, dama.

Če klepetala vtopiš, otruješ reke!
Pusti, naj pokrepaju od svoje gladi.
Zdojdu se, te betege nemaju leke
Došel bu kraj tem cirkusu i paradi. 

__________________________________________________


¹ klepetalo; klepetati – brbljivac, mnogo govoriti, palamudati


vekovečna – vječna, beskrajna
hičena – bačena
gnojnica, gnojčina – tekućina koja se stvara na gnojištima
gnjiloča – trulež
jeju – jedu

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.