nedjelja, 14. lipnja 2020.

Rozin Kutak


Si smo mi ipak sam ljudi

Piše: Ela Ernoić

No, pri nami uvijek vrijedi ona stara poslovica “ak ide, ide” i nemojte misliti da se u ovom momentu specijalno ne koristi.

Npr., cijene usluga svih vrsta zanimanja vezanih uz gradnju su poskočile nebu pod oblake, skoro pa da velimo, dohvatile duhovni vrhunac programa “Super-Hik” lika iz svima dragoga nam stripa.

Imamo i ključnu osobu “Broj jedan” i to u više varijanti, a si se ponašamo kak Alan Ford.

Čist razmem one kojima stvarno visi krov nad glavom, nemaju plina, ali ´ko zna kaj bu pisalo v Zakonu o obnovi?

Nekaj ponuda projektov kaj sam vidla (kaj vidla, proučila!) zema si vremena od 60 radnih dana da se zmeri, popiše, nariše kaj smo mi se njima v napred platili i taman buju gotovi kad Zakon izađe. Onda se more pripetiti da nam fali trifrtalja dokumentacije propisane Novim novim. Onda ponovo zemaj biljege, hodaj okolo, dogovaraj…

A da ne velim da si delaju po principu “ponuda-potražnja” ili “daj-dam” (tak se zvala vu Varaždinu jedna poznata krčma di je navodno Krleža dobil ideju, fkral i onda napisal nekaj o Balkanskoj krčmi. Da vam praf velim ni to opče bilo bez-veze, i pri nami su se v “Daj-dam” z nožima saku subotu male proučavali).

Kaj to znači (ne balkanska krčma, neg ono drugo)?

Slikovito rečeno, mi vam nemamo više v ulici kemijsku čistionicu neg se moramo nositi daleč v jenu drugu. De facto, v krugu od 5 km je sam ta i onda  jena jedina dela bez nekvih popusta na poplune, jastuke, deke. Da je ostala delati naša i ona pri bio-dućanu, bilo bi jeftinejše sima, pa i njima.

Znači, em se traže zidari, pa statičari, pa građevinci (nekak nisam čula da netko spominje arhitekte a bormeš ni da se spomina na cesti ovak “Tvoj građevinac, jel ovlašteni z žigom?”) pa je čist normalno da saniranje zgrade od cca 1000 metara kvadratnih v startu košta cirka, negdje, skoro oko tri milijona kunica (3 000 000 kn) a da su npr. dimnjaki v redu, fasada ni opala a Bogu hvala ni jen zid (imate nosive i zabatne ali i zabatni moreju biti nosivi i obrnuto) ni bil osobito potresen.

Zato su navodno bili potreseni stanari kad su im predočili cifru pa je došlo skorem do sukoba v stilu one varaždinske birtije a ponuđača projekta je pokupil mali tenk da ga razjareni pesi, maltezer, mini yorki i čiu-vava ne rastrgaju (naš Pes, s tim molim lijepe nema nikve veze, on je mješanac).

Kak vidite, radovi napreduju i na planiranju Zagrebačkoga metroa ilitiga podzemne željeznice.

Mi več jen ulaz v nju i imamo!

Morti se ko zmisli (ja se bormeš sečam), onaj javni WC na Jelačić-placu su zvali Ulaz u podzemnu. Sad je doduše natkriven z nekvim metalnim pločama, ali to se jednostavno vugne proč, kak i školjke i lavaboi, ostave pločice, malo još potkopa i pitanje stanice na Trgu smatrajte riješenim!

Na Britancu se još kojekaj more vrediti v stilu “novog-normalnog arhitekture i umjetnosti općenito” (predlažem povjesničarima umjetnosti ime tog stila i nek ne pozabe da sam ga ja imenovala, ´ko bu sad gubil vrijeme na tužbe, a ja sam Zagorka, to jest, ona moja zagorska polovica gena se radi tuži, i čak tužbe i dobiva).

Tam je pri Nazorovoj još dost mesta za pervi ulaz, usput odfikarimo malo od ulice, jako je strma i zavoji su nezgodni.

V Draškovićevoj bu izlaz.

Zgrada Burze je na pravom mestu, ionak nišči ni sigurni kaj ta burza točno dela osim kaj su nekak prek nje, na tržištu dionocov se domače banke prešle v tuđe ruke, a z njima i krediti i nofci…

No, vugnula bum se ve od politike, ja sam ipak za laganije teme, na žalost, nemrem vam pokazati kakve čizmice prodavaju v centru Zagreba, ali bum vam ih opisala.

Obuća koja zadovoljava sva moguća opterećenja modernoga čoveka ženskoga spola (i sih onih koji se tak osečaju) načinjena je od zmijske kože, pofarbana v svim bojama fino se more spasirati z odabranom bojom nove fasade, a visoke uske pete moreju poslužiti kak sonda pri izmjerama napuknuća v zidovima i temeljima.

Cijena? Prava sitnica, taman skoro pa date tolko za pol projekta sanacije koji morti ne bu odgovaral zakonu.

I, kak nitko ništ ne zna, nekak smo došli i do starih Grka, proročišta, gatanja, Pitije i slavne uzrečice:
“Ibis redibis numquam peribis in bello” kaj znači “Ići ćeš vratiti se nikada nećeš poginuti u ratu” (Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje,Leksikografski zavod Miroslav Krleža) a pri nami bi to moglo glasiti: “dobiti nećeš gužvu raditi hoćeš u magli nestati”.

Ne bute vjerovali, ali su se naši još uvijek aktualni brižni ministri, državni tajnici, pomoćnici i ostali, pobrinuli da se na račun EU fondova izobrazimo v gatanju.

Najte se smijati.

Ja to nem sad javno imenovala osobe (taman, me tuže, imate se na internetu), ali bum vam rekla da je jeno ministarstvo a sve u ime oformljivanja novih radnih mjesta, zapošljavanja, te njegovanja starih običaja i kulture, stvarno dobilo lovu za tečaj gatanja!

Kak vidite, nema tu nikakve brige oko budućnosti!

Ljudi budu znali iz graha, kave, ruke, kosti kokoši odmah videti gda nastupa potres, ´ko bu pobjedil (ili bobijelil, postpotresna obnova i uređivanje gruntovnica Zagreba vleče za sobom cijelu Hrvatsku e-građanin aplikacije i nije vrući nego užarene lave krumpir) na izborima, di ima jeftinoga cementa i slično.

Ja mislim da je to jako pametna ideja jer nam onda stvarno ne buju potrebni ni ta silna birokracija, ni fakulteti, ni kaj tak skupo.

Si buju sretni i veseli, nastava bu na daljinu, jedino pitanje je a se bu nova korona mogla videti…

Kaj da vam velim, kak da vas utješim?

Istina je, da nam nisu prodali Plivu, Imunološki skorom sega vništili, morti bi ve znali kak s covid-19.
Sad, nisu samo naši krivi, morate razmeti, ipak je stanovništvu Zemljice bilo bitnije da postoje statički osigurani organi uz plave pilulice neg otkriti kaj prouzrokuje prehladu.

Si smo mi sam obično čovječanstvo.

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.