Sonja Kovačević | Uzvisujući pad

Otkačio se
sasvim normalno
u svoje vreme očekivano
bez trzaja
onako neosetno
i lebdeći
čas ovamo
čas onamo
kao na valovima čun
stigao na
zemljano odredište
sa grane list
sasušen i žut.
U moru šuštavom
smežuranih sebi sličnih
telo svoje uvelo
položio je i on
kao zalog budućeg
na grani lista
novog zelenog
Prirode amanet
u deliću omeo je
slučajnog prolaznika hod
što  na đonovima vlažnih svojih cipela
neplanirano poneo je
lišća zgnječenog
debeo žuti sloj