utorak, 21. siječnja 2020.

Sonja Kovačević | Ja sam s tobom dete


Osamdeset mi je godina i šest
Ruka mi drhti
Dok na lice na oči na usne
Krive se linije spuštaju
na dole sve niže
bez ogledala
Na dnu svoga tela
Od kostiju žila i prevoja
Prahom – ko zna od kad - starim
bojama nezemljanim tonovima vedrim
šminkam se
masku skidam
Lepa da budem- istina- gola
neprilično je
kaže mi majka
U tim godinama - šminkati se
Rekla bi ona
A ko te sad gleda
Kome stalo
U drugoj sobi on
Budan od boga mi
Moja od početka si kraj mene lezi samo lepa si
ostani samnom zauvek sni

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.