nedjelja, 30. lipnja 2019.

Denis Kožljan | Kadina života





ni od zlata,
ni od srebra ni,
regalana mi je
pred čuda lit,
pak neka se šnjon
snajden kako znan i umin,
nosin je oko vrata,
kad teško mi bude,
prehitin priko hrbata,
a najsričnija san kad
za noči pospanjive šnjon
počakulan,
kadina je to upletena
od grančic ružmarina,
javora i pelina,
poškropljena z odori
tamjana i smilja,
štupe njoj se kako je lipa,
ma ne znaju koliko kušta,
koliko vridi,
to je kolana prez imena,
a velikega znamenja,
znala se je slomiti pod brimenom
života i teških korki,
čekala da je pokrpan i jopet
nosin, da je bukivan i kokolivan,
voli me ona, i ja nju,
trpimo se kad cidi se zemlja
od pota i šporkih besid
i jopet restemo do mista
s kega vidi se more, arija
razmeče nabrkljane oblake,
to je ona,
kadina i bokun
mojega života.....
..................................

kadina-lanac
regalana-poklonjena
čuda-puno
snajden-snađem
odori-mirisima
brimenom-teškoćama
pokrpan-zakrpam rupe
bukivan-ljubim
kokolivan-mazin i ljuljam
z kega-od kojega
bokun-komad

Nema komentara :

Objavi komentar