petak, 22. veljače 2019.

Veronika Belec | Plutajući po vremenu


Sjedenje u zagušljivom kafiću,
deluzija stvarnosti,
nepromišljene pogreške.
Ti, tebe kojeg nema,
dođi mi i pusti svu gorčinu
u moju čašu vina.

Pronađi me u preostalom vremenu,
gledaj me kako te ja gledam.
Zamišljena sam sjena,
zvjezdana sam prašina,
skitnica sam među ljudima.
Želim da znaš.

Ne znam kamo idem,
a ne znaš ni ti.
Dođi ponovo i ostani.
Ostanimo izgubljeni,
plutajući po vremenu.
Ja ću te držati, a ti drži mene.

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.