četvrtak, 20. prosinca 2018.

Florian Hajdu | Majko* piši mi...


Ako pišeš Bako mila
o selu mi piši
skeli
koja kao Pont Neuf u Parizu
postojanost znači
čeličnom sajlom kao akrobata
dva ista sveta spaja
tihoj mirnoj Sivoj reci
lepotici
iz ulice srpske
koja se u njoj ogleda
mahinalno šakama kosu češlja
budućnost
vodu mutnu pita
kao ribicu zlatnu
koja tri želje ispunjava
cvetu
koji iz sive vode izranja
jedinu jednu pravu večnu ljubav živi
u
Raj leti
njoj umire
nasipu
na bačkoj strani
Moržiu koji plavog leptira na njemu ganja
tajnama mojim sakrivenim
prstima ukopanim
ljubavi mojoj večnoj

Milo moje, Flórikám**
ljubav
tvojim prstima zakopanim
rodila se dve hiljade i neke
parne godine
kada tebe čuvam pazim silno volim
sa oblaka mekog iznad tvoje glave
kiše blage koja te osvežava
jutarnjega sunčanoga zraka
meseca koji u dilemi put osvetljava
kada padneš ja ti snagu dajem
kada ljubiš
ja blagosiljam
za ljubav molim...

Ljubi
voli
snažno
još snažnije
jače
pruži daj
apsolutno sve iz sebe
jer je život tren
ponoviti
nikad
nigde
više
nećeš moći!

* tako sam zvao moju Baku Terèz
**Baka me uvek tako zvala

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.