Piše: Božana Ćosić
Nakon što je Barbara „navratila“ u restoran kako bi popričala sa mnom i nakon što mi je otvoreno prijetila (da, bila je to čista prijetnja), neko sam vrijeme „opušteno“ živjela svoj zanimljivo nezanimljiv život, ali onda me uhvatila panika. Dobro, nije to bila panika one vrste kada doslovce ne znate što učiniti, no bila je itekako velika i opravdana. Valjda kada sam se ohladila, odnosno, probavila njezine riječi, zapravo sam shvatila što znače. Ok, prijetnje ostavljenih cura se događaju. To je nešto što je očito postalo onako usput, međutim, nije to tek tako jednostavno kada se pogleda malo dublje i malo razmisli.
Shvatila sam da nemam pojma tko je Barbara. Tog dana sam prvi put pričala s njom. Od Svena ništa o njoj nisam čula niti mi je ona sama išta o sebi rekla. Ona je samo tamo neka cura koja je kratko hodala s mojim prijateljem. Pa onda, tko mi može garantirati da nije neka luđakinja ili tko zna što? Možda je uistinu opravdano rekla da će me rat s njom puno koštati. Možda ima neko zaleđe ili tko zna što. Nekoga tko će me pratiti i nauditi mi. Ajme, znam da ovo zvuči kao scenarij nekog horor filma, ali takve se stvari događaju. Živimo u vremenu kada, nažalost, sve moramo dobro proučiti i ne olako shvaćati. Čak i onda kada ste nekome divni i krasni, ne znači da taj netko tako zbilja i misli. Tko zna što se krije u pozadini divnog i krasnog...
Zbilja ne znam jesu li moje misli ludost, ali morala sam nešto poduzeti. Samo je bilo veliko pitanje što. Nisam mogla mamu i tatu opterećivati takvim stvarima. Znam da bi ozbiljno shvatili i da bi tata sasvim sigurno nešto poduzeo, a to nikako ne bi bilo dobro jer možda sam posve u krivu. Preostao mi je jedino Sven. No i njemu nisam odmah rekla što je u pitanju. Išla sam uokolo pitanjima o njihovoj vezi. Znala sam razlog prekida i razlog zašto nas nije htio upoznati. Pokušala sam otkriti nešto o Barbari. Rekao mi je da je ona zapravo divna cura i da nije zaslužila to što joj je učinio. Nije se mogao zakleti da ga je voljela, ali nešto je osjećala. Možda to nije bila istinska ljubav, ali svakako je vodilo k njoj. Naravno, nakon što mi je rekao tih par sitnica o njoj, pitao me je zašto me odjednom zanima Barbara. I tada sam mu rekla. Morala sam. Na stranu sve, ipak je Sven moj najbolji prijatelj, osoba koja me savršeno poznaje i želi samo najbolje. Na moje riječi se prvo uozbiljio, a onda nasmijao. Pokušao me je uvjeriti da su to samo nepromišljene riječi djevojke koja je razočarana pa i ljuta. Da je sve to zapravo rekla ljubomora i da nemam razloga za brigu. Smirit će se, rekao je. Kada se malo ohladi naći će drugog dečka i nas posve zaboraviti.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.