Slavica Gazibara | Baš neću

-    Baka, ja sam odlučio što ću biti kad narastem.

-    Da? Što mili?

-    Bit ću pjevač. Kao Jole. I obojit ću si kosu kao on. Da budem crn.

-    Pa ne možeš ti biti kao Jole! Nije ti on tata! Tebi je tata plav, pa si i ti plav. Moj slatki mali žućo.

-    Neću biti tvoj mali žućo. Hoću biti kao Jole! I popularan ću biti kao Jole!

-    Ma nemoj? Onda moraš u školu, najprije u osnovnu pa u glazbenu školu, pa…

-    Neću u školu! Bit ću pjevač! Znam pjevati, a za to mi ne treba škola!

-    Ma nemoj? Tako misliš?

-    Ma moj! Tako!

-    A htio bi biti popularan?

-    Da! I davat ću svima autograme na svoju sliku!

-    A kako ćeš ako ne ideš u školu i ne naučiš čitati i pisati?

-    Znam napisati Ivor! I to je dosta. Baka, nisi znala to? Da je to je autogram? Samo napišeš svoje ime!

-    A ako djevojčica neka želi da napišeš:  „Dragoj Ivani“? Ha, što ćeš onda?

-    Onda ću joj reći: „Evo draga Ivana, samo za tebe tvoj“ – i napisat ću – Ivor!

-    I imat ću crnu kosu kao Jole! Neću biti žućo! Baš neću!