srijeda, 5. rujna 2018.

Zoran Šolaja | Momak i mačak


Stojim da otvore „Maxi“ u 8, zaboravio da otvaraju u 8 pa naleteo neki minut ranije, stiže gospođa u „zlatnim“ 50-tim poput mene, ali za razliku od mene vidno nervozna. Čeka da se otvori radnja da kupi hranu za mačka. Dok čekamo svima nam objašnjava kako je njen mačak jako nervozan kad je gladan i kako je napravila veliki propust što nema zalihe hrane za ljubimca. Napravim grešku pa pitam kako se mačak zove, kaže „Kajzer“, nekako bi mi Tom bilo draže al’ ko mene pita. Minuti se odužili i svi već zamišljamo mačka koji trga zavese i obara vaze od gladi i to već nabija nervozu. Polako zaboravljam i šta ja trebam kupiti mada mi ćerke neće uraditi ništa zavesama i onoj jedinoj vazi koju imam. Otvoriše se vrata i nekako svi propustimo ženu da uleti u radnju, puni priče da kad je živela sa „momkom“ sve je bilo organizovanije al’ sad sama često zaboravlja za hranu za Kajzera. Naljutio sam se na „momka“ koga nikad neću upoznati jer bi nam svima, pa i mačku bilo znatno bolje tog jutra da on nije otišao.

Nema komentara :

Objavi komentar