Sad znam
osećam
čujem
vidim
koliko je tebi lako bilo vječitu ljubav zameniti drugom
jer si mene znano sa ljubavnom rezervom ljubila
bestidno lagala
znaš to
osećaš
koliko se ja bezuspešno sam sa sobom mučim
umirem
jer te iz celog sebe zauvijek volim
ne mogu da lažem
toliko bih hteo
tebe
sebe
srce u paramparčad lomim
patim
sasvim lagano u jezivoj ljubavnoj bolnoj komi izdišem
nestajem
ti se tome svemu cinično u sebi smeješ
ponosno pobednički uživaš...
Ko ti je srce dušu stvorio
u
tom
prekrasnom
tananom
osetljivom
prefinjenom
svih vremena najlepšem varljivom telu?
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.