Kolumne

srijeda, 25. srpnja 2018.

Biljana Kovačević | Nerazborito ljeto



Svugdje trava miriše. Čuje se kosilica glas.
Po zraku lete maslačkove konfete.
Ja se lijeno vučem kao ova pasja vrućina
i opet mi nešto u glavi ne štima
Proljeće dal' je ili ljeto naopako
što ne zna svoj red ni kada treba stići
Pustiti proljeću da traje, a onda se samo zbiti
Ne, neće ono tako
gura se laktom da prvo bude
kao pred šalterom kad se guraju ljudi
pa onda šizne i sasvim poludi
Nikome više nije do reda
nit' itko više na običaje gleda
Niti se drže kalendara
niti vremena u kojem se nešto stvara
Ja sam još ona odprije
nekada kako su nas učili stari
Da nekom logikom gledam na stvari
i da mi život prođe sav u redu
Kad se ide u školu, kad se posao traži
a kad se svatovi slažu u garaži
Nekada nije bilo tih velebnih sala
za vjenčanja
Nekad se slavilo rođenje i pozdravljala smrt
za istim stolom
a sad se okupljaju ljudi oko ražnja s nekim volom
Vučem korake po asfaltu vrućem
jedino me sunčane naočale spašavaju
od sunca što nesmiljeno prži
Zastadoh samo tren da svatovska kolona prođe
uz trube i viku zastavnika što zastavu drži

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.