utorak, 10. travnja 2018.

Dejan Ivanović | Tišina


Tišina u koju sav pretvori se grad,  kada spava,
postane  transcendentna ...
Kud buktinje da utihnu a preostaju tačkasta svetla,
raskošnog sjaja zvezda u buketu;
Čekajući zoru rumenu, elegantnu,  
bacamo kroz prozore bombone  na tramvaje
i mirišljave šapate jeftinih ruža,
bojimo na providnom jutarnjem platnu.
Sadržaj  vrelog  žamora  leta
u nestajanju, omogućava rađanje  
budućnosti, ovog  gluvog  doba;
Zadivljujućih oblika ideja,
opažanja  zakrivljenosti  svemira ;
Umesto  milenijumskih snova ...  
Šetnja odlučnim  koracima,
sustiže uporna razmimoilaženja;  
Razdragane želje, opscena razmišljanja
minornim trenucima  razdvojenosti,  
bacaju senke na prijateljstva; 
Rat i smrt ištu na bojišta. 
Idolopokloničke suze,
izdajnički struje po ispucalom obrazu,
burama proteklog života;
U prolazu ...


Dejan Ivanović, Jelav, Baroševac, Srbija


Pjesma je ušla u uži izbor Natječaja povodom Svjetskog dana poezije 21.3.2108.

Shortlisted poem in the World Poetry Day Contest Mrch 21 2018

Ožji izbor pesem Natečaja Svetovni dan poezije 21.marec 2018.

Nema komentara :

Objavi komentar