Kolumne

srijeda, 21. ožujka 2018.

Dejan Ivanović | Jugo


(Na južnom Jadranu duva od početka jeseni do kraja zime
a na severnom od kraja zime do početka leta)

Talasi juga,
kao starinska muzička fuga,
ponavljaju se i ponavljaju,
imitirajući glasno jedan drugoga,
za kvintu više za kvartu niže,
pa se udaljavaju, beže,
onda opet spajaju da zvuče kompleksno;
Vreme je za ljude bolesno ...

Zovu "široko" taj jugo.
Donosi kišu iz Afrike i vlagu.
Vlaga se uvlači u kosti koje bole.
Nebo je mutno, olovno i sve to
zna da potraje dugo,
kao da nikad neće da prestane.
Ljudi se osećaju melanholično, čudno
iskočili bi iz kože da mogu u te dane.


Jedino se oko nogu mota krišom
neko veselo mače, što brzo umače,
spretno pobeže u kuću pred kišom ..

Vetrovi, oluje, bure, nepogode su zgode
da se o njima piše, kao  prirodnim čudima.
A ja bih voleo lično, iako nisam vetar ni jugo,
nemam tako veliku snagu.
Kad pročitaju pesme, da donesem radost ljudima.

Nema komentara :

Objavi komentar