noćas bih mogao napisati stihove
olovne, sive, teške k'o ova sparna noć
noćas bih mogao pisati o brigama što
pritišću torzo k'o betonski blok
i tjeraju san od očiju
o ljubavi što dušu na pola razvaljuje
neuzvraćena i daleka
o strahovima što nad posteljom u mraku sobe
plutaju k'o utvare
o kapljama slanim što iz čela izviru
i ne daju mi mira...
ali – neću
jer brige tako teške ne pritišću mi noć
moja ljubav s druge strane postelje ravnomjerno diše
i dubok joj je san
(i ide mi na živce jer joj smeta klima)
strahovi rasplinuli se davno k'o magle u proljeće
noć je teška, ljepljiva i gusta
i sparinom grli me k'o pijana teta
mladoženje na svadbi
i ne znam koju već po redu cigaretu pušim
na usku balkonu zatrpanom stvarima
koje žao mi je baciti
bilo bi dobro prošetati psa
(ali,on spava na podu kupatila i hrče k'o čeljade)
a zrak je nepokretan, mlohav, beživotan
čelo mi orošeno znojem
i ide mi na živce ova nesanica
dok pogled mi luta po istočnu nebu
čija tama blijedi
jer svanut će brzo
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.