Kolumne

srijeda, 15. studenoga 2017.

Srećko Aleksić | Sa pesmom u svet


Miriše bohor svila
Na dodire plave vode
Očima si začarala nebo
Ždralovi lete kroz snove
Na origami izbledelom papiru.
Zaključao sam pusto srce
U mislima dalekih Alpa
Šapat vetra me zove
U ponore ledničkih dubina
Granica vodenog slapa
Na prag moje kuće pada.
Gledao sam vulkanski cvet
Cvet ljubavi i tihe pobede
Na kamenu zapisana sreća
U mahuni jednog korena
Što vekovima prkosi vetru
Spreman da poletim u svet
Trobojkom srpske zastave
Kolevkom kamene uspavanke
Što iskreno vetrom ponavljam
Seme naše je radosna pesma
Iz pesnikove duše davana!

Nema komentara :

Objavi komentar