ne mogu isprati kišu sa lica
ni svoje tragove s ulica ovog grada
srest ćemo se uskoro na rubu
svom anđelu ponosno rekoh... prije pada
Tugu ostavljam praznih ruku srećom,
a Nadu vodim svijećom, da ne klone
srest ćemo se uskoro na rubu
stajat ću na vodi dok ne potonem
otrgnuti smo a da nismo srasli
ostarjeli a nismo odrasli, znaj
srest ćemo se uskoro na rubu
ne traje vječno nijedan raj
vrelo mržnje još nije presušilo
nebo pod nama se opet srušilo, u prah
srest ćemo se uskoro u snu
gdje susreću se Želja i Strah
ne pitaj me o Nesreći il' Sreći
još bih mogao ti reći istinu
srest ćemo se uskoro na rubu
ne nudi mi opet krila... ni u snu.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.