Kolumne

utorak, 19. rujna 2017.

Antonio Karlović | Tuga


Za mene je tuga
prevaljena planina

strma, strašna, ogromna planina
što je iz vedra neba nikla
na mom putu.

Za mene je tuga
sjećanje na penjanje

krvavim noktima, umornim nogama.
Kroz crne i crnije noći
bez nade.

Za mene je tuga
prevaljena planina

za kojom se ne osvrćem
dok mi sunce toplinom pozdravlja
iscrpljenu dušu.

Za mene je tuga...
ne, za mene je sreća

ta užasna, prokleta planina
što je za mnom,
a ne preda mnom.

Za mene je sreća
tuga.


Nema komentara :

Objavi komentar