***
Iz tamne noći koja se meri miljama
izranjaju igre skrivalice
reči nepomenice
glava puna tričarija
okrnjeni stihovi nepoznatih pesnika
tople ruske oči
tatarski krivi nos
i niska bisera oko vrata
na fotografiji drage žene.
Opet miriše vetar na primorske gradove
slobodu pučine
treperenje krošanja
i puca kamen na avgustovskom suncu.
Srušeni su mostovi zaboravljenih neimara
smrvljena je mladost i osmeh i snovi
neubedljive su pesme koje uporno pišem
o izmišljenim događajima
onome što jesam i onome što nikada neću biti
tebi ili bilo kome.
Svrbe me tabani davi me korenje
poplaveli prsti od čekanja
da život konačno počne
dok osećam da neumitno prolazi.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.