Kolumne

ponedjeljak, 29. svibnja 2017.

Nena Miljanović | Velika mala moja ...



Ti nisi tu mama
A uplašena sam i boli me
Kao onda
Kad si me nezrelu tešila
Tamo
Među bokorima ribizli u našem vrtu
U daleko jutro
Kad su drozdovi pevali tiše nego ti
I ja plakala bez razloga
Sklupčana u tvome krilu
Opraštajući se od nečega zaboravljenog u snu
I strašno me bolele propupele grudi
I prepunjena duša
A ti me njihala privijenu uza se
Ne pitajući ništa
(i sad osećam miris tvojih prsiju
kao tek pomuženo mleko i bosiljak)
Mama
Kako si me samo bez mnogo reči tešila
Šapatom
"Proći će mala moja"
I tvojim dobrim umornim dlanom
Lako položenim na moje tek začete grudi
Tog milion dana dalekog jutra
Kad me prvi put zabolela žena u meni
I prva misao o ljubavi
Danas
Opraštam se od žene u sebi
I svoje poslednje ljubavi
Završili smo se i priča i ja
I boli mama
Strašno me boli ovaj ostatak duše
A nikoga da me prezrelu uteši
Mirisom mleka i bosiljka
I dlanom
Položenim na moje precvetale grudi
I šapne
"Proći će velika moja
Proći će "
Mama
Da mi je da prođem...

Nema komentara :

Objavi komentar