Kolumne

ponedjeljak, 13. ožujka 2017.

Ivo Andrić | U sumrak


U sumrak pevaju devojke.
Njini su glasovi meki
i dahnu svežinom
cveća i ljubavi.
Njina je pesma blaga,
kao kad behar opada.
Ona ima nešto
od mojih ljubavi:
davno, toplo i lepo.
Ona podseća
na sarajske sumrake,
kad jablanovi sjaju
u crvenu zlatu,
kao vitke ponosne žene.
Kao rumene latice
zasipaju me glasovi.

Pevaju devojke.
Pevaju lepo.
To liči na pozdrav
od starih prijatelja,
na spomen onoga
što proživih
u ljubavi i zanosu.
One pevaju, u suton,
kao sreća moja
da mi rupcem maše.
Ali srce je moje
tamno jezero,
koga ništa ne diže
i u kom se
niko ne ogleda.

Nema komentara :

Objavi komentar