Pola života mi prođe tržeći svaki dio sebe
Ispod koraka pusti iza reči ostalih
I kao da tumaram u noći
Koraka hitrog tražim put na koji neću doći
A tragove umora sa lica vetar mi briše
Odnoseći u pustoši u dubinu moje duše
Gde se još po nešto svetlosti krije
Na njoj da ugrejem srce što kao da i ne diše
Samo po neki šum čujem
Neznam dali je plač ili iznemogao glas
Kroz život što ga dizah uzalud
Kroz život što me nije izveo na pravi put
Po neki korak samo skrene
Ispod ruke da ponese sećanje na tebe
Jedinu toplotu ispod koje se život krije
Jedini uzdah koji smeje iz grudi da se otme
I onako sam samo tvoj i onako uzalud trud
Ispod koraka da pronađem tebe
Iza sećanja da skrijem sebe
Jer stvari ostare a ljudi se umore
Od samoće koja ne umije život da ugreje.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.