Aleksandra Načinović | Marija je dala otkaz

Paketi hrane padaju u pustinji

Usta kao ptičja na ekranu se otvaraju.

Djeca hvataju kruh u letu,

Ruke im tanke kao štapovi za zmajeve.

Ništa niste naučili - pomisli.

Papiri o donacijama gomilaju se na policama.

Zgužvala je otkaz i bacila ga na stol.

Ključ šutne u hodniku Caritasa, 

Sandala joj je odletjela.

« Ja sam svoje dala. »

Previše noći u bolničkim hodnicima

Previše mina u poljima.

Pokušavala je zavezati kosu 

Prsti su joj zastali u čvorovima.

Maršira pločnikom do autobusne stanice.

Aureola joj je spala,

Kotrlja se cestom 

Među opušcima i plastičnim čepovima.