Netko je rekao:
Opuštanje je najbolje
Ako isprazniš misli…
Hajde da baš vidim
Kako to izgleda…
Zatvorih oči… samo mrak…
Tada zamislih livadu
Široku…veliku…slavonsku
Zelena trava…tratinčice…
Maslačci…različci plavi…
Usnuh…i čuh nježni glas
Moje mame: “Maro…Mar’ce…
Svanilo je… zakasnićeš na
Avtobus, srida je danas.”
Još samo malo mamo,
Da se protegnem…
- Bunim se ja…
“Ajde Mare…lipa moja Mare”
- Nježno će tata…
Joj dado… da sam bar lipa
K’o mama…lipe crne kose
Krupne oči ko ugalj tamne…
“Ti si lipa na tatu, svitle kose”
- Brzo reče mama…
“Zubi su ti isti mamini…
K’o biseri…kad se smiješ
Milina za gledat” - ne zaostaje
Ni tata u komplimentima…
“Kad se vas dvi smijete
Koda sunce sine zorom
Iznad crkve… i koda
Puno zvončića zvoni
Kad janjad prolazi livadom”…
Zazvone zvončići…
Trgnu me…a ono…
Samo alarm na mobitelu
Podsjetnik… na obaveze…
Brzo ste mi otišli…
Mamo…dado…
Nema vas više…
A nisam vam stigla
Ili nisam željela reći…
Da baš se i ne smijem
Ne smijem se više…
Kako ću onda sličiti
I na tebe mama…
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.