Željko Perović | Šupljače

S jeseni kada se okiša

A vode sliju sa okolnih brda

Nestajalo je rupčaga i potoka

Sve je prekrila velika voderina

Iz koje su vidom virili

Upleteni bodljikavi grmi

I tanke stabljike velikih listina

Baruština se otimala i širila

Kao da je ruke dobila

U krilo svoje guštere

I žabe je svila

Koje su kreketima

Zmije dozivale

Od straha pljuskom

U vodu uskakale

Rugom se dubinama krile

U Šupljaće niko nije rado zalazio

A ko bi i zašto bi nesmotreno

U blato stao

A ono kao da nije od juče

U trenu čizmu sa noge sebi povuće!