Jadranka Göttlicher | Za sve!

   - Za sve jedan konjak! Za početak!, vikne Davor. Konobarica krene prema društvu.

- Francuski. Ne pitajte koji. Ne znam ništa o konjacima.,  pogleda grupicu prijatelja. Konobarica se nasmiješi i okrene. Muškarci gledaju za njom. Zna ona to. Vidi se u svakom njenom mišiću i tetivi. Te žene! Davor zna da mora nešto reći kad je već pozvao društvo. Oklijeva. Prijatelji sad gledaju njega.

- Za sve jedan konjak! Za početak!, vikne Davor. Konobarica krene prema društvu.

- Davore, kaj ti slaviš?,  prvi se zapitao Damir. Ostatak društva jedva da ga je čuo jer se približavala konobarica. I piće. Davor jedva da je ikad bio na nekom muškom okupljanju uz piće. Ponekad neke intimne kavice. Vjenčani su kumovi. Njih dvojica. Zveckaju čaše kroz smijeh muškaraca koji vole Cvjetni trg otkako se prometnuo u klaster kafića.

- Za sve jedan konjak! Za početak!, vikne Davor. Konobarica krene prema društvu.

- Početak života samca. Dunja me ostavila., monotono odgovori. Svi su čuli i zastali. Ta Dunja, luda za mužem, luda za djecom…Ma daj! Ma nemoj! Kad? Nije valjda neki zez? Stari, to je u našim godinama opasno. Davor je ponikao glavom i šutio. Možda i nije trebao ovakvu objavu na špici. 

- Već gotovo tri mjeseca. Mislio sam da će se vratiti. Znala se ona naljutiti. Ali samo bi se izolirala u svoju sobu i onda popustila nakon dan, dva. Možda ima nekog, možda nema. Ma znate je, lijepa je i vesela, ali žena starog kova. Odana. Uvijek sam se bojao da ću je izgubiti.

   Društvo je prionulo na konjak pogledavajući se. Pa kaj onda! Djeca su velika. Odmori se od braka. Stalno ste skup.  Ima još žena. Ova konobarica sigurno nije davež kao ta tvoja Dunja. Ostaviti takvog gospona! Kaj si umišlja?! Tko još gleda ženu od skoro šest banki?! Damir je slutio da nije u pitanju drugi. Dunji je nešto sigurno prekipjelo. Predvidljivost? 

-Jesi li je zvao? Gdje je? Što kažu djeca?

-Nisam. Od djece sam doznao da je unajmila garsonijeru. Čekam da se vrati. Ti si bedak. Ne bu se vratila sama od sebe. Tak star, a tak bedast. Ak nemreš bez nje, onda je vrati natrag. Ili? Probaj bar malo uživat. Sloviš za očenašeka. Daj!!! Davoru je počelo sve ići na živce. Bezveznjaci jedni! Ušutio je, što je primijetio samo Damir. Ušutio je i on. Davor se digao platiti piće. Digao se i on. Pozdravili su nimalo zabrinuto društvo. „Trebam li im zavidjeti?“, pomisli Davor.  „Možda je ona sada s nekim takvim. Kad sam je upoznao takvi joj nisu dali mira. Nisam trebao oženiti neku koju svi žele.“

   Dvojica muškaraca vezana davnim kumstvom i dugim bračnim druženjem krenula su prema Trgu. Damir nije htio čačkati, Davor se nije htio otvoriti. Došao je tramvaj. Pozdrav i vožnja do okretišta. Tamo je svaki sjeo u svoj auto.

     Davor je uzeo knjigu. „Doći će već ona. Rekla mi je da sam pasivno agresivan. Do sada je palilo.“

     Damir je zagrlio svoju ženu na vratima i dugo je tako nijemo držao.   

   - Za sve jedan konjak! Za početak!, vikne Davor. Konobarica krene prema društvu.

- Francuski. Ne pitajte koji. Ne znam ništa o konjacima.,  pogleda grupicu prijatelja. Konobarica se nasmiješi i okrene. Muškarci gledaju za njom. Zna ona to. Vidi se u svakom njenom mišiću i tetivi. Te žene! Davor zna da mora nešto reći kad je već pozvao društvo. Oklijeva. Prijatelji sad gledaju njega.

- Za sve jedan konjak! Za početak!, vikne Davor. Konobarica krene prema društvu.

- Davore, kaj ti slaviš?,  prvi se zapitao Damir. Ostatak društva jedva da ga je čuo jer se približavala konobarica. I piće. Davor jedva da je ikad bio na nekom muškom okupljanju uz piće. Ponekad neke intimne kavice. Vjenčani su kumovi. Njih dvojica. Zveckaju čaše kroz smijeh muškaraca koji vole Cvjetni trg otkako se prometnuo u klaster kafića.

- Za sve jedan konjak! Za početak!, vikne Davor. Konobarica krene prema društvu.

- Početak života samca. Dunja me ostavila., monotono odgovori. Svi su čuli i zastali. Ta Dunja, luda za mužem, luda za djecom…Ma daj! Ma nemoj! Kad? Nije valjda neki zez? Stari, to je u našim godinama opasno. Davor je ponikao glavom i šutio. Možda i nije trebao ovakvu objavu na špici. 

- Već gotovo tri mjeseca. Mislio sam da će se vratiti. Znala se ona naljutiti. Ali samo bi se izolirala u svoju sobu i onda popustila nakon dan, dva. Možda ima nekog, možda nema. Ma znate je, lijepa je i vesela, ali žena starog kova. Odana. Uvijek sam se bojao da ću je izgubiti.

   Društvo je prionulo na konjak pogledavajući se. Pa kaj onda! Djeca su velika. Odmori se od braka. Stalno ste skup.  Ima još žena. Ova konobarica sigurno nije davež kao ta tvoja Dunja. Ostaviti takvog gospona! Kaj si umišlja?! Tko još gleda ženu od skoro šest banki?! Damir je slutio da nije u pitanju drugi. Dunji je nešto sigurno prekipjelo. Predvidljivost? 

-Jesi li je zvao? Gdje je? Što kažu djeca?

-Nisam. Od djece sam doznao da je unajmila garsonijeru. Čekam da se vrati. Ti si bedak. Ne bu se vratila sama od sebe. Tak star, a tak bedast. Ak nemreš bez nje, onda je vrati natrag. Ili? Probaj bar malo uživat. Sloviš za očenašeka. Daj!!! Davoru je počelo sve ići na živce. Bezveznjaci jedni! Ušutio je, što je primijetio samo Damir. Ušutio je i on. Davor se digao platiti piće. Digao se i on. Pozdravili su nimalo zabrinuto društvo. „Trebam li im zavidjeti?“, pomisli Davor.  „Možda je ona sada s nekim takvim. Kad sam je upoznao takvi joj nisu dali mira. Nisam trebao oženiti neku koju svi žele.“

   Dvojica muškaraca vezana davnim kumstvom i dugim bračnim druženjem krenula su prema Trgu. Damir nije htio čačkati, Davor se nije htio otvoriti. Došao je tramvaj. Pozdrav i vožnja do okretišta. Tamo je svaki sjeo u svoj auto.

     Davor je uzeo knjigu. „Doći će već ona. Rekla mi je da sam pasivno agresivan. Do sada je palilo.“

     Damir je zagrlio svoju ženu na vratima i dugo je tako nijemo držao.