Zdenka Čavić | Uskrs bez sunovrata

Svakog se Uskrsa ponovo rađam.

Oblačim u nova htjenja,

potrebu da budem drugačija 

od isplakanog bola s kiselim kišama,

jalove žetve i bolesne nade.

Svakog se Uskrsa ponovo rađam

pročišćena tvojom milošću,

obasjana aureolom tvoje svetosti

koja  me dodiruje i oprašta mi

proljeća bez sunovrata,

dane bez zrelih plova,

misli bez  molitve.

Svakog se Uskrsa ponovo nadam 

da si mi oprostio sebičnost.

Da vidiš moje srce

onakvo kakvo si stvorio.

Bez obzira na moje zablude.

Na iskazanu površnost

kad sam zaboravljala tebe.

Ne shvaćajući da bez tebe, 

nema ni mene.

Svakog se Uskrsa ponovo rađam

oblikovana tvojim htjenjem.