srijeda, 4. kolovoza 2021.

Stjepan Matijevic-Gali | Za križen


Ma da si ga isko u Boga ne biš ga bi noša, govori naš Toma. Da tu facendu nison na svoje uši cu provjat od cejadina koji je za tin križen hodi, ne bi tu štoriju moga virovot, po je onda isprovjat i vami. Evo ovako gre ta cila facenda. Ume budućin hodočasnicima se razgovoralo dosta vrimena kako bi tukalo poć u međugorje se pomolit našoj Gospi i kakov će no ko dat zovit Vrime je pomalo pasovalo u onemu hoćemo ili kad ćemo, ma nikako arivat do provega datuma. Jedini Toma za kojega su bili ostali dakordo da će nosit križ je stvor požurivo, ma Mandina je uvik govorila; vrog odni i prišu, poćemo, neće gospa pobignit. Svaku nediju bi se bili nošli isprid kavane Pjaca i u tima razgovorima su o otemu datumu pomalo dohodili kraju. Pisma koju ćedu kantat su izabroli, još su se somo tukali dogovorit kakov i koliki će se križ nosit. Toma je govori da kako tukodu hodit uza bardo, a puta nindera, da bi križ tuko bit co manji, da mu se ne dogodi kako Isukarstu da pade pod njin. Ostali su da ne bude ni moli ma ni veliki, a ca bi to itilo reč, ni moli ni veliki, vrog će ga znat. Na kunju je doša i ti don partence. Ukarcali su se u katamaran, a već su u Split bili rezervirali autobus za Međugorje sa nikima drugima hodočasnicima. Po putu do Međugorja su svaku malo kantali pobožne pisme, da ni barzije put paso. Kad su došli na štaciju di su naumili, malo su vizitovali grod, pogledoli kakovo je i koliko je to bardo di se Gospa pokozala po su seli u jedon kafić malo se odmorit i popit cagod za bit „ap tak“ kad se uputidu uzbardo do mista za molitvu. Kad ni se ucinilo da su parćoni za partencu, plotili su račun i put pod noge. Bardo veliko, put kozji, sve soma golet. Kvando i kvando se vidi po koje god stablo. Kako je bardo bilo puno propeto, nakon već desetak minutih su se dobro zapihali od tega hodenja, a Toma sa otin križon od metraipo neka mu je bilo nojteže, sokoli hi je da ne popušćodu, jer da je još malo puta ostalo. Ni nego to reka, križ mu je zadi za jednu gronu od jedinega stabla na ciloj toj bondi od barda, po mu je ti križ po naglovu a moj Toma na tleh koliko je dug i širok. Kad se je ražveljo od tega buboca ca mu ga je križ peto, govori naš Toma: „Ca se tici ovega buboca ca mi ga je križ inkapelo neću se tužit, jer biće da son to i zasluži, ali ca se tici stabla, ma da si ga u Boga isko ne biš ga bi noša. Jeb-nti neću Boga po ca se je baš ovo jedino stablo na ovemu bardu tukalo noć propja ononde di mi pasojemo“.

Ovo von je živa istina isprovjona od jednega od tih hodočasnika.

_______________________________________________________________________________


Manje poznate riječi:

Isko-tražio, Facendu-priču, Cejadin-čovjek, Ume-između, Zovit-zavjet, Dakordo-u suglasju, Nindera-nigdje, Co-što, Na kunju-na kraju, Barzije-brže, Cagod-štogod, Parćoni-spremni, Kvando i kvando-svaku malo, Propeto-uzbrdo, Zadi-zapeo, Tleh-pod, Ražveljo-osvijestio, Ca- što, inkapelat-nabiti, Pasojemo-prolazimo.

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.