Pramcem u sumrak

Špricanje komaraca

Piše: Jelena Miškić

Kad udari u niskom preletu preko Sajmišta poljoprivredni dvokrilac iza sebe ispuštajući bijeli gusti dim poguban za zujave žgadije, a mi od radosti udarimo niz ulicu mašući pilotu, nema veće sreće od bauljanja kroz dim. Onda ovaj prvi i najbrži vikne:"Vidio sam ga! Vidio sam pilota ima crvenu kacigu!“ Onda mu se svi smijemo kao - ma tetku si svoju vidio! (specifični vukovarski izraz koji bi značio da nema nikakve teorije da si vidio to što si vidio!) A onda bi ovaj prvi poblijedio od straha kao da je uhvaćen u najgoroj laži, ali ipak promucavši prstom upire kroz maglu koja se spustila na ulicu - "ali vidim i tvoju babu!“

Baba Melanija s maramicom preko usta bijesno dotrčava, psujuć okupi nas na brzinu k'o piliće i samo žustro promrsi - “M'rš svi u kuću!“

Pokunjeno ubrzamo korak i natrag put verande. Baba usput pothvata i kerove i sve nas zatvori, još nagura mokri ručnik ispod vrata da otrov ne ulazi.

Dok je otresla maramu, počinje jezikova juha! Viče Melanija da smo male žgadije, kako ništa ne slušamo, da se sad i ona taka matora nagurala tog smrada fuj, i još gledamo pilota! nek nam u oči ulazi, svi čemo oćoravit sunce da nam naše! Broji baba, broji, u ganku je sparno, dvorište je u magli i moglo bi tako biti sljedećih pola sata najmanje, a mi musava dječurlija znojni i vruće nam je. Psi nam pod nogama dahću kao parni strojevi.

Umilim se pa prekinem Melaniju.

Bakooo, vučem je za girtl kecelje (danas u ovoj priči zamišljam kako na njom ima trkački broj), ne obadaje Melanija, broji i dalje o dječjim zločestoćama prilikom špricanja komaraca, a znamo da moramo ostati unutra, - opet molim, Bakooo mi bi soka od bazge.

Melanija me pogleda onim smaragdnim očima, uhvati rukom za bradu, mislim si, au! Sad ću fasovat.

Ona mi namigne pa kaže - donesi čaša koliko vas ima.

Jurnem preko predvorja do kuhinje, penjem se na hoklicu jer sam mala da lakše dohvatim čaše iz kredenca, dok krajičkom uha slušam kako baba djeci iz ulice i dalje broji o sljepoći od otrova, ispadanju zuba i nekim groznim kožnim boleštinama samo ako budemo ne slušali.

Je l da ćete slušati? - pita baba sve dok joj stojim iza leđa s čašama.

A oni svi u glas - Daaaa!

Mustre jedne - kaže baba - sam ja vesela sisala! Kaže - da vas ja ne gledam, tko zna što bi bilo!

Rastoči nam svima po čašu soka pa uzdahne - Sad ste me toliko nasekirali da idem ispeć poderane gaće!

A mi svi u glas:"Tooooooo!“

Polako se dim od zaprašivanja razišao, dozvolila nam je izaći van. Svi njuškamo, jedan viče - smrdi na plin, drugi kaže Bobo je prdnio! I krene cerekanje.

Baba iznese vanjik za veš pun poderanih gaća, šmrkom za baštu nam opere ruke i poslaže okolo, tako da svi imamo mjesta.

Nikad slađe nisam jela.

Naslonjena na verandu, u ljetnoj haljini i plavoj pregači sa ladnom trajnom uzdahne Melanija pa kaže: "Dobro je dok vas baba gleda..."

Melanko moja opet špricaju komarce. Kao da čujem tvoj glas s druge strane dvorišta.

Zaklela bih se da me opet psuješ.