Staro leto se spravla otiti,
Božič samo kaj neje,
vuni se sê več blešči i kinči
a ne smemo se ziti,
Božiću se skupaj veseliti.
Oblak se oblaku smeje,
a čovek je dole sam,
makar i sonce greje.
Čez glajže spomenki gledijo,
bi šteli v hižu zajti,
al ne znaju jel smeju.
Se je drugač nek lanjsko leto,
nekaj jako drago nam je zeto,
nekaj važno k nami nemre dojti.
Nemremo se slatko smejati,
kupicu vina z guštom popiti.
Drobni kolači sakojačke fele
prek maski se dele.
Čkomi srce, žalost ne popeva.
Povlekli smo se i radosti nega,
temne misli na duši sediju.
Gdo zna, jel bu Novo leto
pustilo čoveku bolše živlenje?
Gdo zna jel bu nam lepše,
il bu nas se menje i menje?
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.