Kroz kjučanicu | Snežana Kanački

Razgovor pripremila i vodila: Jelena Hrvoj

Snežana Kanački, rođena 27.01.1987 u Beogradu. Član Sveslovenskog književnog društva. Studirala je biomedicinsko inženjerstvo, a danas se bavi kliničkim ispitivanjima. Iza sebe ima jedan objavljen roman Polaris – Poslednji grad (2018 Nova Poetika), zbirku horor priča Besan (2019 Sovensko slovo), zbirku horor priča Besan 2 (2020 Slovensko slovo). Idejni je tvorac i jedan od autora horor zbirke Besan koja se sadrži od 10 priča od 10 autora iz regije. 

Draga Snežana, čast mi je ugostiti te u našoj brbljaonici „Kroz ključanicu“. Kao mlada autorica koja se probija brzinom svjetlosti, reci nam kako je izgledao tvoj početak na književnoj sceni? Je li bilo lako ili teško probiti se do izdavača? 

 

Hvala na ovoj prilici da se predstavim. Svaki trud se na kraju isplati, bar u mom slučaju. Svaki upit, email, svako traganje mi se isplatilo. Bilo je jako teško, pogotovo kada sam tek počela da krčim svoj put. Često sam govorila da, ako me ne prokune Sizif, onda će me stići Marfi i njegov čuveni zakon. Statistika kaže, bar u mom slučaju, da od 100 poslatih upita, bar će 10 imati odgovor, a pozitivan odgovor će biti bar 1. Ako ništa drugo, ti ljudi, tih 10 posto koji su bili ljubazni i odgovorili mi na moje upite, bar su me poslali u pravom smeru. 

Verujem u Njutnov treći zakon, da svaka akcija ima reakciju, i to primenjujem. 

Koja je, po tebi, najveća razlika između izdavaštva u Hrvatskoj i Srbiji?

 

Uh. Kod nas, u Srbiji, nije idealno polje umetnosti – pogotovo za naučnu fantastiku, naravno, ali uvek će biti ljudi koji će ti pružiti ruku ako ništa drugo. Ima izdavača dosta čak kod nas 350 i više registrovanih izdavačkih kuća. Ali nekako kao da svi vrte istu ploču. Autori su zaista prepušteni sami sebi, ali to nije loše. Bolje uzeti stvar u svoje ruke i raditi na svom snu, nego čekati da neko u tvoje ime pošalje nekome zahtev za prevođenje, izdavanje, promociju, gostovanje… tako da je meni to bolje kad mogu sama u svoje ime da šaljem zahteve. U Hrvatskoj je malo drugačija situacija, ipak je Evropska Unija i čini mi se da je izdavaštvo u neku ruku organizovanije, ali svakako to je individualno. Ako sam ja zadovoljna nekom izdavačkom kućom, ne znači da će biti i drugi. 

 

Kako je nastala ideja za „Besan“? Koji je cilj ovog projekta? 

 

Sedela sam pre dve godine na sajmu knjiga u Beogradu, čekajući da mi počne promocija. Palo mi je napamet da sa grupom pisaca pokrenem zbirku horor priča, čiji je prvi naziv bio Priče za besanu noć. Naravno, od te ideje slaba vajda, ali zato me je moj najbolji prijatelj Milan Simić podstakao da radim na toj ideji. On je oduvek pisao, ali nije imao dovoljno materijala za roman, već za priču kratke forme. Pitao me je kakav je osećaj držati svoj roman u rukama. U Besanu je debitovao sa svojim prvim objavljenim delom, i tada je shvatio kakav je to osećaj. Drago mi je što sam time omogućila neobjavljenim autorima da dobiju priliku da objave svoja dela. Čak mi je nekoliko ljudi reklo da sam im pomogla da ostvare svoj san. Prelep osećaj zaista. 

 

Što bi sve promijenila u načinu na koji se izdavači ponašaju prema mladim neafirmiranim autorima? 

 

Autori su većina, a izdavač jedina. Autora ima više. Kada bi se sastavili, verujem da bi mogli mnogo toga da promene zajedničkim snagama. U današnje vreme, može se ebook objaviti za sat vremena. Ako ne ide jedan put, idite drugim. Nije cilj svađati se i ponižavati. Uzmimo za primer Andy Weir-a. Dao je intervju za sajt na kome sarađujem, moljac.net, i za moj časopis koji sam pokrenula. Rekao mi je da se jako mučio da nađe izdavača za svoj roman koji danas svi znamo, Marsovac. Onda ga je sam objavio – postavio na svoj sajt. Tada je izdavač i agent našao njega, i eto filma i svetske slave. Da ne dužim dalje, kad ne ide jedan put, krenite drugim. Tako bar ja radim. 

 

Koji su tvoji planovi za budućnost? 

 

Polaris poslednji grad na što više jezika ☺ u pripremi je i drugi deo sage, Dormnet 30.02 – Projekat Polaris. Imala sam sreću da nađem agenta koji mi pomaže da sklopim što više ugovora, i da se predstavim engleskom govornom području kako dolikuje sa svojim prvencem, a kad se taj put dobro utaba, sledi drugi deo sage. 

 

Koliko ti Internet i društvene mreže znače u promoviranju? Smatraš li da je internetski prostor prezagušen raznim gabaritima autora? 

 

Teško je postaviti tačnu dijagnozu sa tačke gledišta autora. I ja sama sam na početku svakoga dana delila postove koji su bili vezani za moj roman. Samu sebe sam ugušila s tim. Jeste, priznajem da je Internet super stvar za promovisanje, ali ukoliko se koristi na pravi način. Uporedimo to sa lekom koji pijete kada ste bolesni. Ukoliko uzimate pravu dozu, izlečiće vas ali ukoliko preterate, postoje neželjeni efekti, ali postoje naravno i oni koji su alergični na taj lek (ha ha) I njima ništa ne pomaže. 

 

Naposljetku, kako vidiš izdavaštvo u budućnosti? Hoće li se promijeniti na bolje ili na gore? 

 

Uh. Neće se ništa samo od sebe primeniti, to je činjenica. Ali autora kao pojedinac, ili grupa autora kao vojska, mogu mnogo toga da promene. Važno je imati cilj, i/ili možda algoritam za dolazak do cilja. Znate kako to ide? Ako je da, onda je petlja dobra, a ako je ne, onda vas strelica vodi u drugom pravcu, smeru i intenzitetu.