a kad uzme maha žalopojno zrnce,
Sudetine kiše sunu neprohodne,
žlijezdama poteče Sudetino veče,
kralježnicom vezu misli s plijesni srodne,
Sudetine ptice zaboravom gnječe,
čulima zazjape Sudetini dani;
u tebi što niče od sveg sad je preče;
Sudetino jutro gibanjem ti mani;
utrljaš u jauk Sudetine ruke,
uskrsne ti bistro: na čemernoj strani
Sudetino lišće korak je do luke;
uštipneš za pupak Sudetino sunce,
shvatiš da su sve to porođajne muke;
Sudetine srži dok uživaš trnce,
već u tebi sviće Sudetino podne,
* Uputa za korištenje: rabi li se ovaj tekst za samopomoć, potrebno ga je tijekom razdoblja ispunjenog potrebom (uz nužno poznavanje čuvstvene ostavštine Đure Sudete) naizust izgovarati najmanje tri puta zaredom ukrug, najmanje jednom dnevno natašte.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.