petak, 27. ožujka 2020.

Anamarija Galić | Proljetna 2020


Batrljci orezanog bagrema 
grebu kalendarsko 
platno proljeća 
A ono zamrlo 
muči, šuti. 
Skrivanje pod krtičnjakom 
u tunelima od mraza 
(zamrzla iluzija djetinjstva) 
Pamtim li te dovoljno, 
Proljeće moje? 
Zavio puteljak 
svoju vretenastu liniju 
za obližnju šumu. 
Iščekivanje 
presijeca moju čežnju 
na minijaturne polutke 
nestrpljenja. 
Izuvam ožiljene papuče sna 
podvlačim pod krevet 
od suhog lišća 
svoju nesklonost zimi. 
Nepraktična sam, znam 
kao limenka 
koju treba otvarati 
otvaračem strpljivosti. 
Strpljivost je tanana i batrljasta 
kao i bagremovi odresci. 
Tražim te prignute glave 
s još nepropupalim granama 
pod nogama 
(sve to lomi sliku ranog proljeća). 
Prvi leptir 
dok presijeca vidokrug oka 
ja uživam tvoje boje 
kroz šarenicu njegove tame. 

Nema komentara :

Objavi komentar

Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.