Mate Milas | Stablo

Ni u huku vjetra što mi grane vije,
Ni u listu žutu što moj više nije,
Ni u kori, ni u krošnji mlada lica
Ne krije se tajna moga bića.

Moja je tajna pogledu skrivena,
Ona je šapat iz dubine vremena,
Životnim dlijetom urezana u pore
Prstenastih godova ispod kore.

U njima su skriti moji prvi časi,
Moje igre, mladost što se gasi,
U njima je sreća što se jutrom nudi,
U munji davnoj mòra što me noću budi.

U sve dubine debla ni sam ne mogu ući,
A tu se krije tajna kad će koja grana pući.