Kad brišeš prozor, na oblake mirišeš.
S kiticom bljušča zamirišeš na čestar.
Iz bašče dođeš. Mirisom zemlje dišeš.
Rasplićeš kose. Zamirišeš na vjetar.
Mirišeš bludom dok vješaš donje rublje.
S vrućom peglom mirišeš pokorom tihom.
S bunarskom vodom uvijek mirišeš dublje.
Čitajuć knjigu, mirišeš mojim stihom.
A kad me gorki miris prošlosti dirne,
Na moju glavu miriše tvoje rame.
U tebi miris tamjana, zlata, smirne…
Utjeho moja, ti sva mirišeš na me.
A noću, opet, to tvoje toplo tijelo,
Miriše juhom. I miriše na jelo.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.