zagledanoj u tračak radosti,
nesigurnim okom;
Uspavanoj, pored prozora,
popodnevnim zrakom.
Brze svetlosti, brže od misli;
Tebi, koja me držiš u životu,
prilagođenom dozom bunila
čas u blizini, čas na odstojanju;
Beskonačnu slobodu išteš.
Kad jedan put kažeš u zanosu
što te nema a drugi put idi, idi više ...
Tako da često zamišljen lebdim
nad oštrom ivicom, bestežinskim stanjem;
širokim obodom letim,
poput bezrazložnog kretanja zemlje
beskrajnim krugom,
istim tragom, neprekidnim ...
Zapuštenom putanjom,
meni dragom, punom ruža
i potmulih krika obnaženih tela,
luta moja goruća duša,
(umorna od svih pitanja);
pokrivena naslagama pepela.
Polja su prošarana poodmaklim snegom.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.