Sanja Mrša | Gospodin

Nije to bija običan mačak. Bija je to lip mačak sa lipin zelenkastosivin prugama po sebi ka mali trigrić. Dica su ga puno volila. Čeka bi isprid vrata dok mu ne otvoriš, diko bi greba po vratima ka bi čuja glas male Mare, svoje gospodarice. 

A bome, lipo se i udomija, u ribarsku kuću. Di ćeš bolje? Svaki dan frišku srdelu za marendu,

Za ručak bi mu njegova Mara dala štogod od ručka ka bi ostalo.

Rodica uz našu kuću je imala mačku. Bilu ka snig. Još joj je vezala traku oko vrata sa malim zvoncem. Baš je figuralo. Zvala se Flo. Prava gospođica, nema šta. Volila je izazivati Čarlija, rastezati se na prozorskog dasci, a prela je ka makina. Milina je bilo slušat. Ne bi ona stavila frišku srdelu u njuškicu. Ona je dobivala spizu iz kesice, kupovnu, na koju bi se Čarli samo stresa.
I oni stari ulični mačori volili su se vrtiti oko Flo.

Kad bi stric Joso saša niza skale u kratkin gaćama iz kojih su virile tanke noge, majice na špaline i zalizane kose sa španjuletom u zubima nakon šta je teke poslin ručka odmorija, vrtija bi mu se Čarli oko nogu. Sve se tra i mijauka...

Znan, znan ja, moj Čarli, reka bi mu dok bi ispruženu na prozoru gladija Flo po biloj glavici... ovo ti je gospodska mačka. Nije ti ona za te. To je FLO. Viš i kako gospodsko ime ima: FLOO! napućija bi stric usta izgovarajući FLO, a ti si običan mačak, seljački. Ona nije za te, moj Čarli....

U ulici je bilo i drugih mačaka, lutalica, koje bi kopale po smeću, čekale da ribari odu kući pa bi skočile na brod i rasparale mrižu da izvuču srdelu koja se zaplela u očice mriže...   

Ujutro bi ribari imali šta vidit - pokidanu mrižu pa umisto na more, rastegli bi mrižu priko rive pa krpaj i pleti svoju mrižu.

Starom didu je to dojadilo. Nije dida zna da noćon dolazu stari mačori, nego je svu krivicu svalija na jadnog Čarlija.

Kako je Čarli bija mačak iz te kuće, a i kolko puta je bija na rivi i čeka da mu stari Krešo baci srdelu iz mriže, nije se ni brecnija ka ga je stari dida pozva na brod.

Čarli, dođi, evo ti na... srdelu baci na provu... dođi, Čarli, aj lipi moj, dođi... zva ga je dida.

Ma nije Čarliju bilo prvi put da skoči na brod. Sa mladin ribarom, ćaćon svoje gospodarice, zna se pribaciti i u Jaminu di bi se potezala mriža i čeka svoju srdelu koju bi mu ribar bacija iz kašete.

Pomalo dida odveže brod i zaputi se prema Triski i Strmici. Čarli je lipo leža na provi, sunča svoje pruge, sve se obliziva od srdele i gušta u vonju ribe koji se uvuka u daske i pajole.

Evo ti, moj Čarli, ka me nisi tija slušati, nego mi samo štetu činiš, svu si mi mrižu raspara, pokida. A šta ti nije dosta spize... govorija je dida dok je primica brod kraju u Strmici... sa ću te lipo ode ostaviti. Znan da će moja Mara plakati i da će te tražiti, al bolje i to nego krpat mrižu svaki dan. Proće nju to za dva tri dana. Ode gori imaš i kuća, aj lipo popni se pa se spasi. Ža mi te ja, ali ne mogu drukčije... I ostavi dida mačka na kraju.

Do Strmice se uglavnom dolazilo brodon. Ne virujen da je iko iz mista ikada do Strmice doša na noge. To je bilo brdo priko kanala. Ka bi se popeja uz Strmicu, doša bi do magistrale, ali bi se najprije mora probiti kroz draču i makiju. Onda priko mosta pa okukama i eto te u selu.

Čarli se sav uskomeša po kraju. Diza je šapice čin bi se taka vode pa bi ih otresa, uzvrtija se te tamo, te vamo dok je gleda kako stara gajeta ide ća.

Mau, mau, maaaauuuu, mijauuuu, zavija je, ali ga dida više nije čuja.

Da se razumimo, nije didi bilo lako. Kako će reći dici? Šta će reći sinu i svojoj unuci? Osjeća se ka najgori državni neprijatelj, ali više nije po onom zvizdanu moga krpati mriže, dojadilo mu i gotovo.

Dica se uskomešala. Pitaju za Čarlija. Nevista sva u čudu se mislila da ga je neko skupija u auto i odveja ka je bija nako pitom i svakomu je iša.

Mala Mara ga tražila po ulici pa po kršu, ali Čarlija nigdi.

Nije dida moga više durat pa reče sinu: Sinko, nemojte tražiti mačka, odveja san ga u Strmicu. Svu nan je mrižu izgriza, ma zaboravit će dica... nemoj Mari ni reći... reci joj da ga je bacija auto...

Nije sinu bilo svejedno. Kako će reći ditetu da je dida odveja mačka jer je činija štetu?

Naljutit će se dica na dida. Ma razumi on i njega... Nije mu jadnom lako stalno tu mrižu krpati.

Prošlo par dana, al vidi starac da je i dalje mriža pogrižena.

Ranon zoron se spusti do gajete kako bi iša na more i taman uvati dva mačka di potežu mrižu i grizu...   

A tu ste... sa ćete dobit... Skoči dida na gajetu.

A kako ih je veslon manija, jedan je uteka, a drugi je, bogme, upa u more i jedva se uspeja na rivu i da crtu i on.

Stari, šta ti je? u čudu ga pita sin gledajući ga s veslon u ruci na sri gajete, a motor nije ni upalija, brod nije odveza.

A, sinko, viš... napravija san veliku nepravdu... naša san ode druge mačke na brodu di činu štetu...

Gotovo je sa... reče mu sin zamišljeno, prigne se i odveže brod.

Prošlo od toga par dana. Mala Marija se vraćala kući iz škole ka vidi nekog mačka prid vratima koji je izgleda ka njen Čarli. Je da je bija mršav, sav neki ispijukani. Ima je par ranica ka da je bija u borbi... ali ...

Čarli, jes to ti? Spustilo se dite na kolina. Mačak joj se uvuče u krilo, sve je glavicon turka, pa se digne, izvrti, digne rep pa opet Mari u krilo predući.

Ma di si bija? Auto te bacilo, eli? A lipi su i ćaća i dida... da te auto bacilo. Dođi da ti dan isti. Nije mala od sriće mogla dočekati ka će brat, ćaća i mater doći kući.

S vrata su gledali mačka u Marinom krilu...

Enti... ma šta je ovo, pitali su ka su došli, ma jesi l ti to novog mačka dovela?

Sva se Mara ustreptala.

Novog, novog, eli, tata?

Auto ga satrlo?

Ma koga ste tili privarit?

A zašto ne volite mog Čarlija?

Aj, čekaj, sa će ti tata reć... Dida ga je odveja u Strmicu jer mu je griza mrižu, a na kraju nije on, nego neke lutalice sa ulice koje noćon idu na mrižu... Al mi nije jasno kako se vratija? Ma nije moguće da je pripliva... di će od Strmice plivat... a ako je iša okolo, priko mosta pa okukama... ne znan... u svakon slučaju nisan vidija pametnijega mačka... ma nećemo ga više nikad dati.

Pomazi ga po glavi i nastavi: Ma jes neki pametan. Ma kako si se vratija da mi je znati!?

I tako se Čarli pomirija i sa starin ribaron. Opet je dobiva svoju srdelu... i važija ka najpametniji mačak ovog mista...

Svugdi ga je gazda falija i govorija kako ima pametnog mačka koji se vratija kući nakon par dana iz Strmice dok jedne večeri u krčmi nije pala opet priča o mačku Čarliju.

Ma je l to onaj mačak šta mi se ukrca u brod ka san bija u Strmici? pita je Joka koji je sluša o mačku.

Ma, stari, ja u Strmici vidin mačka, bidnoga, sav se uznemirija. Čin san sta za kraj, skočija mi u brod i stiska se u provu. Računan šta će jadna beštija, odvest ću je u selo...

I tako se Čarli vratija ka pravi putnik. Nit je pliva nit je hoda, nego se ukrca na brod ka pravi gospodin...