četvrtak, 7. ožujka 2019.

Nena Miljanović | Slutnja (psalmi ljubavi)



Divih se slobodnoj ptici,
i želeh da letim sa njom i pevam,
sve dok je krilima lomila svetlost sunca
i pevala,
visoko pod beskrajnim nebom
dokle dopiru samo moje darežljive oči,
ne i pohlepne ruke i eho reči
za duetsku pesmu na moje note...

Čeznuh za ružom samoniklom,
dok je u polju rasipala svoj miris,
lelujava na vetru što raznosi zanose,
svačija i ničija,
i žudeh za opojnom,
o kako žudeh da je presadim
u svoj vrt ograđen tvrdim zidom
kroz koji se ne probija vetar,
ni tuđi udasi...

U zlatan kavez
zatvorih pticu bez glasa,
i okitih rešetke
presađenom ružom bez mirisa,
ah, dragi moj,
dragi,
kako sam siromašna sada,
i kako tugujem,
jer ne volim te kako te voleh
dok samo slutih ljubav
u dalekoj pesmi tvoga srca
i mirisu tvoje nedostižne duše…

copyright © Nena Miljanović

Nema komentara :

Objavi komentar