utorak, 14. kolovoza 2018.

Dejan Ivanović | Nekad nad virtuelnim svetom


Tmurni su horizonti,
daleko nad referentnim svetom;
Sa trošnog asfalta kiša spira,
prah nestašnih krila. 
Prođe još jedan savršeni dan
u životu jednostavnih kamufliranih leptira...

Čitav je raskomadan, 
osobenostima metajezika
u nespojive krhotine ekstremnih krajnosti
bledog ništavila;
Refleksijama bizarnih prizora,
ogledala slučajnih podudarnosti ...  

Kad ljubav nas ništa ne pita, položim ruke;
Kroz smežurane usnule prste,
potiskujem nezadovoljstva.
Izlistavajući kalendar posta
skiciram život u boji žurnih prolaznika.   
Sklanjam u ponore jeftinih, opskurnih slika.

Nema komentara :

Objavi komentar