daleko nad referentnim svetom;
Sa trošnog asfalta kiša spira,
prah nestašnih krila.
Prođe još jedan savršeni dan
u životu jednostavnih kamufliranih leptira...
Čitav je raskomadan,
osobenostima metajezika
u nespojive krhotine ekstremnih krajnosti
bledog ništavila;
Refleksijama bizarnih prizora,
ogledala slučajnih podudarnosti ...
Kad ljubav nas ništa ne pita, položim ruke;
Kroz smežurane usnule prste,
potiskujem nezadovoljstva.
Izlistavajući kalendar posta
skiciram život u boji žurnih prolaznika.
Sklanjam u ponore jeftinih, opskurnih slika.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.