petak, 30. ožujka 2018.

Zoran Šolaja | Plašt Žanke Stokić


preskočeno detinjstvo, suze i tuga, kao
nevidljivi plašt pratili su Žanku,
i dolazak u Beograd da ga napravi boljim,
lepšim i veselijim je otpočeo "predstavu", bežala je od sudbine
i uspela je da se sakrije, u Toanetu u "Uobraženom bolesniku",
Dorinu u "Tartifu", pa malo da "pobegne" u Julišku u " Putu oko sveta", naravno
u neponovljivu Živku "Gospođu ministarku" gde niko nije mogao dostići taj nivo
ne što nije dobar već što je uloga kao za nju pisana, maestralne, životna, nošena aplauzima
Praga, Varšave, Beča Budimpešte i najdražeg Beograda, svakim aplauzom je stepenicu više
ulazila u nezaborav, poštena i hrabra, velikog srca, nedovoljno voljena,
u pratnji Mikice i Lolice vernih ljubimaca bila je i ostala ministarka,
možda sada kada je nema tamo gore veselo čavrlja sa čika Ilijom Stanojevićem, Zoranom Radmilovićem,
Pajom Vujisićem, tom gardom koja i kad ćuti sve kaže, i sa plaštom koji je sa
ovog sveta poneo aplauze i ljubav njene publike.

Nema komentara :

Objavi komentar