utorak, 13. ožujka 2018.

Dejan Ivanović | Firentinska katedrala



Prijatelji iz lepih davnih dana,
da li su nam
ekscentrični profesori namćori
pomogli,
pojmiti egzistencijalnost prostora, 
lišenu marginalne vrednosti neukusa? 

Opisujući inkrustacije od retkih dragih kovina,
na okruglim prozorima;
Katedrala, po čijim sjajnim fasadama,
Sunce prosipa kvantume snage,    
čiste energije efemernih halucinacija.
 
Gde su sad ispitni rokovi,
semestri i blokovi, 
traktati nenaučeni,   
citati podvučeni ..?

U alejama imaginarnih obitavališta;    
Simetrični nizovi drvoreda,
prostiru se u kolorističkoj perspektivi, 
dokle se ne spoje u neumoljivosti beskraja
intelektualne povezanosti,
prividnom tačkom nedogleda;

Prerasla fazu literarne fasciniranosti, 
opsednutosti aspektom rađanja mitoloških bića rata; 
Dok inkarnacije vladara htonskog sveta, 
lišene božanskih atributa;
Stupaju iz podzemlja oličene u herojima,
tradicionalnog kulta;  
Nedaj se iz inata!

Nema komentara :

Objavi komentar