Silvija Šesto | Bolja polovnjača (22)

Dobro sad, zadnja dva meseca sam se počela izvlačiti, ti znaš da se ja ne dam, al Višnja…Kaj meni treba da se panđam s nekim doktorom, kaj sam ja na to spala? Odi molim te, mislim ak bi bila najiskrenija to baš i nije za neku pohvalu. A kad smo kod hvale ovaj dečec je sve brži (konobar)…Lepa hvala. A kad si ti prestala pušit? Je? Ja nisam nijedanput probala. To mi je gušt i nema šanse. A jebiga, kaj se tiče pušenja izgleda da si ti dobro popušila. Daj budi realna. Odvlekel te je u tu pripizdinu i kaj sad?! Zato Višnjica moja, trebaš lepo stati na loptu, ne cmizdrit, od tog ne buš imala ništ, dobro promislit, dobro… Čuj, ne znam. Zato ti se ja stara nikad nisam štela fest ni vezat. Kaj bu mene neko zajebaval?! Dosta mi je kaj svako jutro svoju facu v špigl moram gledat. A kaj se tiče pušenja…Cigareta ko u priči. Oš obične, oš švercane, otmjene…Joj, sad sam se setila. To ti moram ispričati, jebate. Se ti sečaš onog seronje kaj je živel sa sestrom kaj si je od kose uvek onak ono gnezdo napravila. Jebate, za rode. Glogić, Gogunović  ili kak već Glogović, je mislim da je Glogović, znam da me nekaj podsečalo na vampire i glogov kolac… dobro sad nije važno. Tak kad su ti počele uzbune, a čuj znaš i sama da kod nas nije bilo ni skloništa ni utočišta, kužiš ono. E tak smo ti se mi svi dolje u šupama nagruvali, kak ti tu smo sigurni. Klinac, posle nisam više išla dole jer to nije bilo za zdurat. Taj ti je frik od glogovog kolca nekaj u mjesnoj zajednici delal, aktiviral ti se on ko neki kaj ja znam i sve nam počel naređivat, te sedni tu, te daj ovo, te gasi svetlo, zamračenje…Ja gledam i nemrem verovat. A znaš da mu je stari bil komunjara, ti toga se nikad ne bumo rešili.

Politika jebate, to nije za verovat. Tak sam ti ja rekla susedi Lorki da bum ga presrela u mraku i pošteno silovala i da bu to moj doprinos domovinskom ratu, jer takve treba sjebat u korijenu, oprosti na rečniku, al odmah se zapalim kad se setim takvih pizdi. Sere ti on, pravi se važan, a sekica mu još veće gnezdo na glavi dela. Sad su joj se već i orlovi mogli u njega smjestiti. Ne  sečam se više kaj je bilo al znam da sam tu večer pričala neke viceve, čuj rulja je bila za onu stvar, pa kaj ak nas nekaj pogodi,  to ti je bilo isto kaj da nam cigla padne na glavu. Ak te strefi te strefi. Kaj sad možeš, mrzila sam tak plašljivu škvadru. Ko plahuti.  Dođu dole i kenjaju, sve gledaju u pod a zaprav se nikaj ne događa. Uzbuna! Moš si mislit!  Dosadno i smrdljivo i čuj, kaj buš drugo neg počel pričat viceve.  Ispričam ti ja i onaj o Fati i Muji, ma stari…Ma znaš onaj kad Mujo pita Fatu jel ima ona cice, a ona veli da ima, pa je opet Mujo pita a zašto ih vala onda ne nosi…E ispričam ti ja taj vic i jebote taj se zapalio na njega, ja ne znam jel zato kaj je ta njegova rajngla od sestre bila ko daska, al on ti počne meni da sam ja plaćenik, da ja širim nekakve informacije, paniku što li, jebote. Ja se tu totalno raspalim, jebo mu pas mater da mu jebo pas…

Viš ni sad se nemrem skulirat…Čuj,  držali su me svi da ga ne opalim i ni pet ni šest onak po mraku zapalim ti do mjesne i prijavim se za dežurstvo. Da ja vidim tu centralu iz koje mi junfer kenja, kužiš ono kaj mislim.  A, to ti je sve bilo onak po želji i dobroj volji, sam na početku, posle se malo postrožilo. I tak ti se ja prijavim pa počnem malo spiku,  pa se lepo sprijateljim i čist udomaćim. Ostanem ti ja tak, a bila sam nekolko puta, ostanem ti ja tak s nekim Perom u šihti i velim ti ja njemu da bum ja malo počistila okolo, jer ipak sam žensko, a on nek stražari i dežura i za mene. Svinjac neko mora počistit. A ostalo ti je sve onak kak je bilo od onih prije. Kakti face su se promenile. Klinac. I sad ti ja dođem do najzanimljivijeg. Čistim ti ja kakti ladice, šnjofam, špijuniram i nađem kaj sam tražila. Naš ti je picek bracek imal ista dežurstva za one prije kaj za one sad. Ma znaš kakav mu je stari bil komunjara, ja ne znam kak se ti njega nemreš setiti. Skopam ti ja taj papir na kojem lepo crno na belom pišu njegove generalije i to kak je dežural prije kak sad  i s njim u džep i velim sama sebi ne buš ti mene više zajebaval, sad bum ja tebi pizdek  pokazala kaj je teta našla. I tak ti ja čekam opet te uzbune da se mi dole lepo skupimo pa da ga ja pred celim kućnim savjetom izblamiram, i nikak dočekati. Ko za pizdu strininu tri je dana bilo mirno. Al četvrti dan sam napravila fajt. Zvoni ti zvoni, uzbuna… i svi se spuštaju dole, a ja doma. Neću ići, čekam , ne gasim svetlo, provociram braceka. Pozvoni ti on meni, kao on drži red, kao brine se o nama, kužiš foru stara, pa nemreš verovat, ma za poludit,  a ja ti siđem mrtva hladna i sednem kraj njegove seke. On ti se šetal po hodniku, pogledaval na one kasliće ko da mu treba nekaj pošte od predsjednika stić. Bogec. Onda ti on mene, a znala sam da ne bu miran, pita zakaj se ja ne pridržavam naredbi, a ja ti onda pak pokažem sekici onaj papir. Čuj, njoj ti je tak bilo neugodno da joj je skoro ono gnezdo palo s glave. Ne dam se ja…Posle toga ih opće nisam vidla u šupi, a ni ja nisam više išla dole. Pa nedam se ja zajebavat. Al ni  bil jedini. Takvih je bilo ludnica. Dok su pravi dečki imali pušku, on je drkal po škvadri. Bez rezultata. Al kaj, moja draga Višnjica, tipac se je utaboril, završil ti je on visoko gore. Visoka ti je to politika bila, jebate. Dva i dva ne zna zbrojit, al se peder znal postavit i daleko je dogural. Ja to ne bi ni znala da se nisam slučajno splela, a to me i sram pričati, s nekim Lovrekom ekonomom. Sama znaš da su ti političke kuhinje velike, a moj je Lovrek radil u jednoj od njih i bogmeč je dobro zarađival. Jebate, celu je dinastiju hranil, i cucke i mačke u celom susedstvu, a i ja sam si u to vreme znala zagristi ostatke. I to znaš kakve ostatke. Jebate, pršut tri puta na dan a onda zalevaj. To kaj sam se s Lovrekom sprtljala me koštalo pet kila viška. Jedva sam ih skinula. Naravski, s Lovrekom ih nisam mogla skinut, s njim sam samo onak, na rečima, znaš kaj mislim, al sam pak prek njega upoznala tog Dalmoša i to ti je bil provod. Čuj vredilo je jer bez njega nikad Tursku ne bi vidla. Evo viš, i ovo na meni je iz Turske. Ti stara, to ti je ludnica. On ti je mene u biti furnul ko nekog kaj je za ziher trebal biti u toj delegaciji, a čuj, niko se previše nije ni brinul jer je svaki svoju flundru vodil. Nije se opet, kužiš ono,  znalo ko pije ko plaća, ko ide ko nejde…

Sedam smo ti dana bili u Istambulu, a od toga su oni valjda deset minuta delali kakti posel za državu. A hotel! Još mi i dobro stojimo kolko se love cijedi, još mi stara dobro stojimo. A kaj je najbolje, u toj ti je delegaciji bil i njofra čija vumen prodaje kolica, nisam ti pričala? Znaš Koku iz pekarnice. Onu kaj nikak nije mogla do deteta. Joj kaj se ta naplaćala doktorima, bogica. No, dobro. Ja mislim da je to bilo negde baš na početku rata. Ona ti je, kaj ja znam, to su ti valjda isto tak hormoni, jer kak protumačiti da nemreš deset godina ostati napumpana, a onda kad ti se rođena gruda zarati ti odmah nabaciš škembu. To je valjda ratni sindrom ko i s tim ušima, a to bum ti posle ispričala. No dobro, da ti ne duljim ta ti je Koka rodila dečkića i znaš kak je to kad se dugo čeka prinova onda se ne štedi. Stara joj je kupila kolica u dućanu kaj je držala ta žena od tog u delegaciji. Kolica sto na sat. Al čekaj malo. Kaj bi mi bili pošteni. Frajla ti je zaprav uvozila dečja kolica s greškom pod prava i znaš kakva ti je to lova. Zaprav ih je zabadav dobivala ko kak smo i mi onda dobivali lekove kaj im je rok istekel. Smeće su nam slali i još smo im morali zahvaljivati. No, ona ti je malog počela furati u tim kolicima i mali joj je skoro u njima poginul, jer su se ona pred njenim očima raspala u dijelove. Jebate ko Juga… Možeš si zamisliti. I kaj. Ne bi ona ništ ni napravila, ona ti je uvek bila onak šuti i plači. Al smo se nas dve slučajno srele na placu i popile kavu, pa ti je ona to meni ispričala i ja sam joj rekla: ja bum pisala, ja to nemrem otrpeti, dok naši dečki ginu na frontu, naša deca bu ginula u njenim kolicima. Ne buju! I tak sam ti ja napisala ženskoj to pismo, jebiga, kužiš ono, prek nekih stvari nemrem preč makar se to direktno nije mene ticalo, al kaj,  i baba ti se valjda fest prestrašila jel je Koka odmah dobila ispričnicu i još ju je pozvala da ih zamijeni za bilo kaj drugoga, mislim kolica nije spominjala jer je bilo očito ono kaj sam ti rekla. Sva su joj kolica bila abfal il kaj ja znam kak bi za to rekla. No izgleda da ju je to jako štrecnulo, jer je poslije toga otvorila piceriju, a kakve veze male bebe imaju s picama ja ne znam. Valjda joj je ipak savjest proradila. Zaprav, nije se trebala ni tak truditi, jer joj je papak čist pristojno zarađival, skoro pa tak pristojno kak se i kurval.

Mislim, to nema nikakve veze s menom, al znaš kak je, svi smo bili u istom hotelu i te se stvari ne daju skriti. Kaj bi baš oni svi trebali tajnice da idu s njima. Ja nisam čula da nijedna po sobama kucka, ne. Zna se dobro na koji su način i kaj tajile, ne?…I tak ti meni, Višnja, veliš. Ma zamisli ti to da ja na tebe naletim ovak, je pa kaj, ima nas puno, al Zagreb je ipak još kutija šibica, ne? Je da, sad je, istina, stoposto zagušen. Čuj, pa ti kaj su se dotepli, to ti je strašno, buš vidla, ne bu ti trebalo dugo da skužiš kak se sve promenilo. Ja ti se kak sam ti i rekla sklanjam špice. Ne znam. Imam ti osećaj da sam, kaj ja znam di, rekla sam ti već, nemreš čut normalnu spiku, a te curice kaj se prešetavaju, pa ti znaš da mi nikad nismo imali taj korzo, kužiš onu spiku da neko ide gore dole i svi ga žacaju,  a sad ti, sad ti je meni po Tkalči proći čist neugodno. Čovek mora izbegavati neke stare pultove radi dotepenaca. I tak su agresivni, ma pogle samo van. Nemreš na prste jedne ruke nabrojiti domaće. Je, u drugu ruku je i normalno da nas sve manje ima kad se i to malo kaj nas ima furt međusobno ždere. Pogle si ove kaj nam pečeju kruh. Niko ti to od domaćih neće, pa pečeju oni. Oni se drže skup. Lepo se drže i ko im kaj može, ko? I čuj, lukavi su. Di si ti vidla, ma dobro ti si još friška, kad si ti išla toga još ni bilo, samo su nam prodavali sladoled i prstenje, al sad… Prošeći se malo i pogle. Na svakom čošku pekarnica, za neverovat. I pročitaj si kak se zovu. Onak po domaći, onak sumnjivo po domaći da nam zamagliju atmosferu, ko da smo mi idioti,  ma velim ti ja da nemam ništ protiv dotepenaca, al ne volim kad mi glumiju da su veći purgeri od nas. Jebeju nas u gradu, odiđeš do mora tam te poprek gledaju, nigde prav za prav nisi doma, mislim ne osećaš se v redu.

Nastavlja se...