Kolumne

ponedjeljak, 13. ožujka 2017.

Silvija Šesto | Bolja polovnjača (2)


Ja, a kak sam ti ja?  Po starom. Jebi ga, neki dan sam kakti proslavila četrdesetu. Mislim kaj ti pričam, tu smo, ne, iste smo se zlegle. Čuj, da si me srela prije dva meseca bil bi čisti crnjak. Znaš ono: bolest, rintaj, sve isto, drek…Sad sam opet malo upala  u formu. Kužiš ono, ima dana da se osečam ko da mi je dvajst, al ima i onih za zaboravit.  Evo, danas sam kakti super, bolje se osećam neg kad smo barile po srednjoj, se sečaš ti toga, jebate. Čuj, odmah se setim tvog Jadranka. Sečaš se? Di je on sad? Čula sam da je isto vani, al znaš već kak se družimo kad smo se ti i ja srele nakon dvajst let. Joj kaj si ti patila za njim. Joj, to ni bilo normalno. Ja sam ti njega srela za jedne Sisvete, al to je bilo jako, jako davno…I to kod Križa…Al naš kaj bum ti rekla, možda ti to ne znaš, ja sam ti čula da je on bil od onih kaj ti dišu za ovratnik…Kaj? Ne kužiš…Pa žbir, Višnjica…Mislim, to je valjda honorarno delal…
I tak sam ti ja njega srela kod Križa na Mirogoju i čuj…Ni mi bilo baš svejedno…Ljudi se menjaju, a ti znaš kak je onda bilo pohvalno paliti sveće pod Križom…Tak da sam ti se ja onak, makar je bilo vruće od tih sveća dost hladno s njim pozdravila…Jer prav za prav nis znala jel bil tam po savjesti, zadatku il hobiju, kužiš ono…Mutno, mutno…Ne znam, sam znam da je Jadrac sam, to znam, pa prema tomu  da ti nije uletil Žac ti bi završila u samostanu. Znaš kaj mislim…Ono, nije više vreme za te grandiozne ljubavi, zdrmaš kaj imaš…a ti… Apropo samostana… Višnja, ti ne bi verovala ko ti sad liže oltare. Daj pogađaj! Joj, to nije za verovat. Ja sam skoro pukla kad sam srela Vesnu. Znaš onu Vesnu iz susjednog razreda…No, iz onog kaj su imali rupu na vratima. Ona ti dela u Domu zdravlja. Znaš ona kaj se uvek u belo oblačila. E, pa ona ti je htela upisat medicinu, pa je završila na zubariji i sad svima popravlja zube. Pogle (pokazuje zube), sredila mi ih je kaj da su moji… I to naravski na crnjaka Višnja, ja ne znam kak je to tam gore kod vas bilo, al tu, čuj, plaćaš, plaćaš nekakvo zdravstveno i onda ti opali po zubu kaj da ti velim. Pitala sam trebu u svom domu zdravlja kaj ja zaprav dobivam od socijalnog, kaj, drvene zube, železo kaj?! Spika ti je otprilike ta da ak nemaš tri zuba onak u kontinuitetu onda ti mogu uvaliti nekaj, al kaj, ak nemaš dva moraš si trećeg sama odvaliti, jer ne bu oni sami pod sobom rupu kopali, kužiš ono? Čista kombinatorika, metafizika jebote… No, ti ništ ne znaš. Joj kolko bi mi trebalo da ti sve ispričam, al to ti sa zubima moram…Znaš onog Zeca, onog kaj je bacal oko na mene kad smo imali svi skup fiskulturu? No, onaj s loknama. E, pa ja sam ti s njim prohodala odmah kak sam upisala faks. Jebate, već smo nakon tjedan dana bili kod njega, veli on kao staroj mi je imendan i bilo bi lepo kad bi se pojavil s curom. Kao stara si je ufiksala da mora imati trebu. I tak smo mi hodali, ja ne znam jel zbog njegove stare il zbog mene, al kaj ti hoču reči…Tak smo ti već nakon tjedan dana uletili k njegovima i tam sam ponuđena ko kraljica. Ti? Pršut i te fore…Odmah sam se isprepadala. Rekla sam si u sebi, Mirnica, to ne bu na dobro zišlo. Ovo se preveč forsira, tu nekaj smrdi…No al pršut je tak mirišal i ja sam ga žvakala i žvakala. Znaš da mi doma baš nismo bili od nekakvog luksuza, a kod Zeca je bilo sve ko u banskim dvorima. No kaj, tak sam ti se ja prežvakala i drugo jutro mi je napukla jedinica. Zamisli, jedinica! Poslala sam v pizdu materinu i Zeca i pršut i luksuz. Trebaš ti biti takve građe za to žvakat, mislim, znaš kaj ti hoču reči…A možda i ne znaš, ti si tu friška…kaj bi ti znala, ti si se cepila od ovog ludila…I tak čuj, posle toga nikad sa zubima na ti. Sve dok nisam srela Vesnu i to slučajno, kak sad tebe, al u tramvaju. I tak ti se mi vozimo tri stanice, ja velim kaj ja delam i to naravno nikom ni interesantno. Ispravljat zadaće, drek! Al, Vesnek je bil moj anđelak…Kod nje sam si čubu tak sredila (pokazuje, otvara usta), pa daj pogle, kaj to nije ko pravo. Jel bi ti rekla da su mi to porculanke? I znaš za koje novce?! Dobro, ja sam joj se fest i revanširala…, čuj mala joj zbilja ima problema. Kak to ona odgaja ne znam, al da meni mrka i snifa već u prvom, ja bi to van, marš van. Ja sa svojom decom nisam imala takvih problema. Osim kaj su tak brzo otišla. Za Lidijicu ni čudo. To ti je moja kćerkica, sirotica. Ona je skroz na mene, al mi je Zlatka žal. Čuj, pa di toga ima da se dečki u dvadesetoj vežeju?! Je, oženil se. Je, pa da. Nisu se pazili, mala mu se fest zdebljala i tak. Je, dobro su. Podstanari, nego kaj. Ma kaj kod nas? Pa meni su ti starci još živi, ti bokca, se bolje drže od mene… A čuj, tu di sam ja sad i nije baš… Joj, kak mi je drago kaj sam te srela…Ide…Kaj buš ti? S mlekom, šlagom?

Nastavak sutra...

Nema komentara :

Objavi komentar