ne gledam više TV,
u glavi kaplju ledene sige;
ponovo nizbrdo, Sizife.
Sanjao sam da snivam:
u pustinji mokre tragove,
da u svojoj krvi plivam,
trule i crvljive pragove...
...da netko me zove bez glasa,
blizak i dalek, mrzak i drag,
iz raja pruža ruku spasa
opet onaj isti mali vrag...
...usnuh da me više ne budi
njenog sna mirisna tišina,
usnuh da se više ne budim...
predobro je da bi bilo istina.
Predobro je da bi bilo istina,
budim se ko poslije gorkog vina,
vrelog čela, a hladan iznutra,
danas je samo jučerašnje sutra.
Nema komentara :
Objavi komentar
Hvala na vašem komentaru. Isti će biti objavljen nakon pregleda moderatora.