Kolumne

srijeda, 8. veljače 2017.

Marina Bogdanović | Hod po vodi


Kada mi srce
Pod bezbojnim rebrom zaspi
U kući nenatkrivenoj spiraju me sati

I čekajući
Da se neko vrati
Kružnom lokvom prosjačim kapi

Sipim
Po nagoreloj zemlji
Kao hranjiva tvar koja je plodi

Izvan sećanja
Neko spušta stopu
I hoda... hoda... po mojoj krvavoj vodi

Nema komentara :

Objavi komentar